Spisateljica Isidora Bjelica je i u najtežim životnim trenucima ostajala dosledna sebi – britka, duhovita i duboko promišljena. Nije želela da joj iko piše kraj i zato ga je napisala sama.
Neobičan spoj šale, ironije i mudrosti utkala je u ono što je nazvala svojim “virtuelnim testamentom”, ostavljajući iza sebe poruku koja i dalje odjekuje među onima koji su je voleli i poštovali.
“Afterlajf žurka” umesto suza
Dok mnogi ne žele ni da razmišljaju o smrti, Isidora je otvoreno govorila o njoj, neretko sa dozom humora. U jednoj od poruka koju je poslala pevačici i prijateljici Zorani Pavić, poverila joj je odgovornu, ali neobičnu misiju – da organizuje njenu posmrtnu zabavu. I to ne bilo kakvu:
“Pošto ne znam jesi li videla onaj moj virtuelni testament… ovlastila bih te da, kad odem, organizuješ odličan ‘afterlajf parti’, jer ja sam Bjelica, a ne Crnica.”
Želela je da svi budu obučeni u belo, da se uz dobru muziku i vedar duh proslavi živo, njen, ali i svih onih koji nastavljaju dalje. Ta želja je ispoštovana. Četrdeset dana nakon njene smrti, porodica i prijatelji okupili su se upravo na takvoj proslavi. To nije bio oproštaj, već simbolično slavlje života, onako kako bi ga i sama organizovala.
Deci ostavila sve, supruga izostavila
Pored ovog “virtuelnog” opraštanja, Isidora nije zaboravila ni onu formalnu stranu odlaska. Kako prenose domaći mediji, svoju imovinu testamentom je ostavila ćerki Vili i sinu Lavu. Suprug, reditelj Nebojša Pajkić, nije bio deo nasledstva, što je i sam javno komentarisao, rekavši da će se snaći i da je Isidori bilo najvažnije da deca budu zbrinuta.
Važan deo njenog života obeležila je i dugotrajna borba sa teškom bolešću, tokom koje je značajan deo imovine već bio utrošen. Ipak, ono najvrednije što je ostavila iza sebe nisu materijalne stvari, već primer istinske ljubavi, hrabrosti i posvećenosti porodici.
Snaga virtuelnog testamenta
Još tokom života, Isidora je govorila o ideji virtuelnog testamenta, javnog, ličnog zapisa volje koji prevazilazi birokratiju. Smatrala je da iskrena poruka, napisana srcem i podeljena sa ljudima, ima jaču težinu od bilo kog sudskog dokumenta.
U jednoj od svojih kolumni napisala je i da bi volela da joj sahrana bude jednostavna, bez pompe, sa šifrom “kanarinac”. Time je želela da poštedi svoje voljene dodatnog bola i stresa, čak i u trenucima odlaska, brinula je o drugima.
Poslednja poruka
Isidora Bjelica preminula je 2020. godine, ali nije nestala iz naših srca. Ostala je upamćena kao žena ogromne energije, talenta i duha – neko ko je do poslednjeg daha voleo život.
“Želim da se radujete, da plešete, da budete u belom. Jer život treba slaviti – i kraj života takođe.”
Njene reči i danas podsećaju da je moguće otići dostojanstveno, vedro i sa stilom – baš kao što je živela.
