Kao i 60 godina unazad, u Berlinu se na godišnjem samitu Deda Mrazeva okupilo nekoliko stotina ljudi obučenih u tradicionalne kostime omiljenog dedice. Ove godine, za deljenje paketića i uveseljavanje dece angažovani su i ljudi koji su ostali bez posla zbog globalne finasijske krize.
Simpatične dekice, kako su saopštili organizatori, imaju i kurs na kojem se obučavaju kako da na najbolji način obraduju mališane za predstojeće praznike.
Portparol berlinskih Deda Mrazeva Hu-Ping Čenizjavio je da postoje stroga pravila o tome ko može da radi taj posao tokom novogodišnjih praznika.
"Našim Dedama nije dozvljeno da piju alkohol dok dele poklone. Oni takođe treba da budu obučeni prema pravilima. Takođe, psovanje je strogo zabranjeno, a protiv pravila je i stalno gledanje na sat", rekao je Čen, koji radi u Berlinu kao Deda Mraz već 20 godina.
Čen smatra da Deda Mrazevi mogu da decu u Berlinu nauče mnogim važnim stvarima. "Možemo da damo detetu dobar savet. Na primer, loše očišćena soba je veoma problematična za anđele kada žele da videti koje igračke deci nedostaju. Mogli bi da padnu preko igračke, pa ne bi mogli da dele poklone za Božić jer su u bolnici", rekao je Čen.
Lik Deda Mraza je nastao od holandskog "Sinterklasa" i u različitim kulturama se odomaćio kao Santa Clause, Saint Nicholas, Kris Kringl, Djed Moroz… U zapadnoj Evropi je Sveti Nikola ili Sinterklas zaštitnik dece, koji ih posećuje 5. i 6. decembra i donosi im poklone.
Sveti Nikola potiče iz ranog hrišćanstva i nastao je po liku sveštenika Nikolasa koji je u 4. veku živeo na teritoriji današnje Turske. Njegova dobra dela su vezana za davanje novca siromašnima, a pre svega snabdevanje siromašnih devojaka mirazom, kako bi mogle da se udaju. U pravoslavnoj kulturi Sveti Nikola je zaštitnik mornara, strelaca, trgovaca, studenata i dece. U obe kulture, zbog već pomenutih dobrih dela, vezuje se za tajno ostavljanje poklona i zato često poistovećuje sa Deda Mrazom.
Takođe, tradicija današnjeg Deda Mraza vezuje se i za germansko pagansko verovanje u boga Odina, koji je jahao letećeg konja sa osam nogu Slipnira, a čija su današnja paralela čuveni Deda Mrazovi irvasi. Odin se u narodu smatrao "Svecem prijateljem". U to vreme (13. vek) deca su pored odžaka u čizme stavljala slatkiše, šargarepe ili slamu, kako bi nahranila Odinovog letećeg konja.
Moderni Deda Mraz nastao je u anglosaksonskoj kulturi, odnosno u SAD. Ranije je, u skladu sa verskom tradicijom, bio prikazivan u odelu sveca i sa kriptom, ali se u 19. veku u Americi ta tradicija menja. Njegovo odelo postaje crveno-belo, kripta i druga crkvena obeležja se gube i on postaje mnogo više komercijalan i zahvaljujući svojoj univerzalnosti – prihvatljiv brojnim kulturama širom sveta.
Legenda kaže da moderni Deda Mraz živi u Laponiji sa svojom ženom, gospođom Mraz. Cele godine, zajedno sa patuljcima (elfovima) pravi poklone, koje deli dobroj deci širom sveta za Novu Godinu i Božić. Deca mu svake godine pišu pisma u kojima opisuju kako su bila dobra i šta bi želela na poklon, pa on tako precizno zna kom detetu šta da donese.
Deda Mraz se po svetu vozi u letećim sankama u koje je upregnuto osam irvasa od kojih svaki ima svoje ime, a najpoznatiji je Rudolf koji, zahvaljujući svom crvenom svetlećem nosu, Deda Mrazu osvetljava put. Deda Mraz obično čeka da svi zaspe, a zatim ulazi kroz odžak i deci spušta poklone u čarape, čizme ili ispod okićene jelke.
