"Nađ: – Znate li šta karakteristiku Srbalja najbolje pokazuje? Vaše svadbe. Pre venčanja i o venčanju 'ihuhu; ihuhu!' a posle jao i lele!
Smrdić: Tako je. Srpski je narod nepromotren.
Nađ: – Koliko ja srpski narod poznajem, on je dobar, osobito prost narod. Sluša svoje starije i daje se navesti i na zlo i na dobro. Ali, vaši učeni ljudi, vaše nadriknjige, trgovčići i gdikoji majstorčići, to su takvi ljudi kakve ja nisam video. Ništa ne zna, a 'oće sve da zna, razmeće se, viče i rad je da se svi okreću po njegovoj glavi. Kad ste vi još videli da Srblji poklone poverenje jednom čoveku koji je razuman i pošten, nego kako se ko podigne, svi gledaju da ga obore? Svuda se pišu i čitaju knjige da se narod pouči. Kod vas, mislim, da je to parada. U vašoj istoriji drugo nema nego koliko je ko ljudi posek'o, i potukao, a gdi je narod pogrešio, čega treba da se kloni, o tom se slabo brinete".
(Jovan Popović Sterija u komediji "Rodoljupci", objavljenoj posthumno 1856)
