Pexels

U uslovima kad postoji osećanje životne ugroženosti, neprekidne strepnje, suočavanje sa gubicima bliskih osoba, i najjače osobe pokazuju teskobu i neku vrstu depresivnosti, jer nemaju ventile koji bi ih oslobodili straha, kaže za “Vesti” Aleksandra Janković, psiholog.

– Korona nam je donela ne fizičku, nego socijalnu distancu, pa su ljudi bili prinuđeni da se klonu jedni drugih. Mnogi ljudi nisu išli ni u posetu roditeljima, da im ne bi doneli virus, a to stresno utiče jer su navikli da se redovno viđaju – kaže naša sagovornica i navodi da su zdravstveni radnici bili čak odvojeni od dece, što stvara posebnu vrstu stresa.

Svi mehanizmi koje koristimo u svakodnevnom životu da bismo se osećali bolje, poput odlaska u kafiće, bioskope, pozorišta bili su tokom pandemije osujećeni ili su bili svedeni na minimum. Povratak u normalni život je ono što nam sada svima predstoji, podvlači Janković i dodaje da je tokom pandemije bio povećan broj pacijenata koji su tražili stručnu pomoć psihologa i psihijatara. Precizira da je bio i veliki broj zdravstvenih radnika koji su morali sebi da pomognu.

– Lekari su bili na prvoj liniji fronta, videli su i učestvovali u raznim situacijama koje su izrazito stresne i oni su morali da koriste lekove za smirenje. Struka ne može da vas spase od psihičkih tegoba, jer svi smo u osnovi samo ljudska bića – predočava Jankovićeva.

Ona kaže da su mnogi protiv lekova i hemije, ali kako ističe to je lako reći, a teško sprovesti u delo.

– Postoje situacije kad sedativi i te kako pomažu, ali samo uz nadzor lekara. Nikako se ne smeju uzimati lekovi koji su propisani komšinici, tetki ili babi – upozorava Jankovićeva.

Da su sedativi korisni, ali uz recept smatra i dr Tanja Radosavljević, pulmolog.

– Lekovi iz grupe sedativa i antidepresiva se prodaju isključivo na recept, ali su vrlo značajni u stresnim situacijama kao što je pandemija, pre svega za periode zaključavanja – kaže dr Tanja Radosavljević.

Smatra da su lekovi za smirenje doneli mnogo dobrog našim pacijentima, a to je naročito važno kod ljudi koji su preboleli kovid i imaju klasičan postkovid sindrom. Ona ističe da se naši lekari ovim sindromom bave bezmalo dve godine, za razliku od lekara iz Evrope koji se time još ne bave ili tek objavljuje prve radove.

– Kovid pacijenti su se u ovim stresnim vremenima mnogo više obraćali psihijatrima nego inače i to je očekivano. Oni su im prepisivali sedative i antidepresive i to im je svakako pomoglo – objašnjava naša sagovornica i dodaje da nisu samo kovid-pacijenti pili sedative, nego i ljudi koji su u pandemiji izgubili svoje najbliže.

Lekove za smirenje niko nije uzimao iz hira, nego iz preke potrebe, ukazuje dr Radosavljević.

Neverovatne priče

Dr Tanja Radosavljević objašnjava da je bilo i opasnih situacija, kada su oboleli uzimali lekove koji nisu bezopasni.

– Pacijenti su uzimali ivermektin, koji je zapravo lek za životinje. Koristio se u intenzivnoj nezi kod najtežih pacijenata u Americi u periodu samog početka kovida – priča dr Radosavljević i dodaje da su mnogi ljudi loše prošli tokom

kovid-perioda, jer su slušali razne neproverene priče, a jedna od tih je da će ih ivermektin spasiti.

Ona podvlači da su pacijenti bili u potpunom haosu i da im je u tim akutnim situacijama sedativ bio od velike pomoći, ali isključivo uz uput lekara. Naša sagovornica kaže da kao posledica korone postoji i neurokovid i to dodatno opravdava potrošnju sedativa.

Život bez “hemijske štake”

U pandemijskoj izolovanosti ljudi su imali opciju da se suoče sami sa sobom, bez ikakve podrške, pa im je farmakološka ispomoć bila nešto što su češće tražili – kaže Aleksandra Janković, ali sada svima predstoji period kad moramo da se suočimo sa posledicama straha u pandemiji, jer ne možemo se doveka oslanjati na “hemijsku štaku”.

Prednjače sredovečne žene

Lekovi za smirenje dobijaju se na lekarski recept. U suprotnom bi kupovina bila ilegalna, jer se posle četiri nedelje stalnog uzimanja sedativa stvara zavisnost. U Srbiji, smatraju stručnjaci, postoji navika da se olako mašimo za sedative. Istraživanja govore da uglavnom sredovečne žene piju sedative bez odobrenja lekara.