EPA-EFE/Oliver Contreras
Morison, Bajden i Džonson

Novo partnerstvo Australije, SAD i Velike Britanije nije dobra vest po i onako krhak svetski mir. Spasonosno rešenje predstavljala bi nova Jalta 2 koja bi globalnu scenu podelila na tri interesne sfere najvećih svetskih sila, kaže dr Ilija Kajtez sa Fakulteta za međunarodnu politiku i bezbednost.

Obamina administracija, podseća naš sagovornik, prvi put u istoriji SAD stavila je Daleki istok kao prioritet, odnosno Indo-pacifički bazen. U prevodu, Americi je bilo potpuno jasno da će osnovni takmac za pobedničko postolje biti Kina te su polako svoje snage, sredstva, tehniku, tehnologiju i saveznike počeli da okreću protiv Pekinga.

Amerika se ovim novim partnerstvom oslanja, kaže Kajtez, na one koji su provereni saveznici – Veliku Britaniju, Australiju i Novi Zeland, dakle na zemlje sa engleskog govornog područja.

– Taj savez je, najtvrđe jezgro onoga što će se pojaviti kao prva borbena linija protiv Kine, odnosno tog Južnog kineskog mora koji svaka od zemalja koje pretenduje na te teritorijalne vode zove na drugačiji način – smatra on.

Australija da razmisli sa kime se „hvata u kolo”

Jedna od prvih inicijativa novog saveza je da se pomogne Australiji da razvije flotu nuklearnih podmornica. On podseća da su priznate nuklearne sile SAD, Velika Britanija, Francuska, Ruska Federacija i Kina. Tu su, dodaje on i Indija i Pakistan, ali svi u svetu znaju da nuklearne potencijale ima Izrael i Severna Koreja. U suštini, to je još uvek relativno zatvoren i ekskluzivan broj zemalja koje imaju nuklearni potencijal.

– Presedan sa Australijom je jako loša poruka za svetski mir, jer je to zemlja koja je bila na rubu sveta, nije bila u žiži bilo kakvih geopolitičkih igara, a još manje nadgornjavanja ili nekakvih sukoba. Australijanci treba da razmisle o tome u kakvo se kolo hvataju ali ono što sigurno nije dobra činjenica po njih jeste da su se oni suprotstavili jednoj tako velikoj Kini koja iz dana u dan postaje sve moćnija – upozorava Kajtez.

On podseća da jako velika kineska populacija živi u Australiji tako da treba očekivati da će i oni biti uključeni u ta nadmetanja. U tom smislu, proširivanje nuklearnim potencijalom i uključivanje Australije pokazuje da se ratna retorika samo podiže na užasno opasan nivo, uveren je on.

Francuska sa Nemačkom osniva evropske oružane snage?

Na najavnu novog saveza oštro je reagovala Francuska, jer je Australija ranije imala dogovor o podmornicama s francuskom kompanijom „Naval Grup“ vredan 90 milijardi dolara.

Profesor Kajtez ukazuje na to da je ostavljanje Francuske po strani znak da SAD, a Velika Britanija pogotovo nemaju poverenja u Francusku. Naglašava da treba imati u vidu da je animozitet između Londona i Pariza istorijska činjenica.

– Najduži rat u istoriji sveta koji je trajao 100 godina vodio se između Engleske i Francuske tako da su ti animoziteti ostali do danas. Treba očekivati s jedne strane da će Francuska možda otići još desnije u smislu kandidature Marin Le Pen, a s druge, ova izdaja će sigurno uticati na to da Francuska s Nemačkom mnogo snažnije pokuša da realizuje već davno najavljeni evro korpus, takozvane evropske oružane snage ili evropsku elitnu jedinicu od 5.000 vojnika čije formiranje su stopirale Amerika i delimično Velika Britanija – ocenjuje on.

Međutim, sada posle ovog, ne samo diplomatskog i vojnog nego pre svega ekonomskog i prestižnog šamara koji je Francuska dobila i od kojeg se neće tako lako oporaviti, a u pitanju je zaista ogromna svota novca i ogroman posao za francuske kompanije, Kajtez smatra da najmanje što možemo da očekujemo jeste da se potencira priča o tom evro korpusu. Ipak, treba malo sačekati da vidimo ko će naslediti Merkelovu.

– Pitanje je da li će to biti neka struja koja je bliža tom evropskom jedinstvu i bliža Rusima ili će pobediti možda struja koja je opet za transatlantski savez – kaže Kajtez.

Jalta 2 spasonosno rešenje

Pored Francuske, zbog novog saveza oglasila se i ambasada Kine u SAD koja je poručila zemljama potpisnicama pakta da se oslobode mentaliteta Hladnog rata i ideoloških predrasuda. Ovu reakciju Kajtez ocenjuje kao nedvosmisleno pokazivanje da je Kina svesna svoje narasle moći. To je mudra istočnjačka civilizacija koja shvata da Tajvan ne može da ode od Kine i čeka priliku da Tajvan na ovaj ili onaj način priđe matici.

– Tajvan gotovo niko nije priznao, a Amerikanci pokušavaju naoružavanjem da drže Kinu podalje. Ipak, Kina želi da brani ono što je njeno, tako da pre svega ratna mornarica postaje izuzetno snažna. U perspektivi Amerika ne može ozbiljno da se suprotstavi Kini u njenom dvorištu I pored velikih saveznika. Na kraju se ispostavlja da je Velika Britanija daleko i da joh pada moć od trenutka kad je izašla iz EU, a da Australija I pored toga što je kontinent, nema neke vojničke resurse – ocenjuje on.

Ovo će biti još jedna izgubljena američka bitka, dodaje on, do onog trenutka dok Vašington ne shvati da Amerika treba da im bude na prvom mestu.

– Ono što se meni čini i mnogi analitičari smatraju da bi neka vrsta spasonosnog rešenja bila Jalta 2 koja bi u nekih narednih 20 do 50 godina dovela do podele tih interesnih zona između tri najveće sile – Amerike Rusije i Kine i onda bi se na neki način svako pozabavio svojim dvorištem i kupili bi, kolokvijalno rečeno, mir u sledećih 30 do 50 godina – zaključuje Kajtez.

POSTAVITE KOMENTAR

Upišite vaš komentar
Upišite vaše ime