– Na inicijativu Srpske pravoslavne crkve nadbiskup Mamberti je u ime pape Franje pozvao Njegovu svetost patrijarha srpskog Irineja i članove Svetog sinoda da posete Rim i rimskog biskupa – obelodanio je Nemet.
– Papa Franja je istovremeno i rimski biskup, a Vatikan je u srcu Rima – pojašnjava Novaković.
Jak hrvatski lobiUprkos činjenici da je Rimokatolička crkva centralistički organizovana i da bi iz Vatikana mogli zbog neprimerenih propovedi i postupaka da ukore svoje potčinjeno sveštenstvo u Hrvatskoj, Novaković napominje da je "hrvatski lobi izuzetno jak u Vatikanu, a kardinal Josip Bozanić je u papskom veću, koje nadgleda rad Vatikanske banke". |
U okviru tog susreta, prema Nemetovim rečima, svakako će biti mogućnosti da se razgovara i o očekivanoj kanonizaciji, za SPC spornog, kardinala Alojzija Stepinca, kao i o ulozi Vatikana i rimokatoličkog sveštenstva, pre svega u Hrvatskoj i BIH, tokom Drugog svetskog rata, ali i prilikom raspada SFRJ i građanskog rata na teritoriji te bivše države. On takođe smatra da bi taj susret bio pozitivan iskorak u smislu da SPC uputi poziv papi da dođe u Srbiju.
Ali, Novaković smatra da eventualni patrijarhov odlazak u Vatikan ne bi doneo ništa epohalno u napretku srpsko-pravoslavnih i rimokatoličkih odnosa.
– Ne verujem da problemi mogu jednom posetom da budu rešeni. Svakako da je i mali pomak napred velika stvar i bolji je od sadašnje pat-pozicije, ali ne verujem da bi posle toga ubrzo usledio poziv papi da dođe u Beograd. Jer, u ime SPC o pozivu konačnu odluku ne donosi patrijarh i Sinod, već Sveti arhijerejski sabor (crkvena skupština), koji čine svi srpski episkopi. A među njima je veliki broj onih koji na papinu posetu ne gledaju blagonaklono, kao i onih koji smatraju da još nije sazrelo vreme. I pre 11 godina sa papom Jovanom Pavlom Drugim u Vatikanu su se sastali mitropolit Amfilohije (Radović) i episkop Irinej (Bulović), pa ipak do papine posete Srbiji još nije došlo – napominje velečasni Novaković.
Čekovi na poklonVelečasni Novaković podseća da su 2003. godine mitropolit Radović i episkop Bulović od poglavara Rimokatoličke crkve darivani krstom i biskupskim prstenom i da je papa Jovan Pavle drugi tadašnjem srpskom patrijarhu kao svoj lični dar poslao ček na 100.000 dolara. Dodaje takođe da je Rimokatolička crkva svojevremeno za srpsku bogosloviju u Nišu donirala više od 100 .000 evra, a da je rimokatolički Karitas iz Slovenije posle nedavnih poplava darivao pomoć od 223.000 evra poplavljenima u Srbiji. |
Naš sagovornik ukazuje da "nisu samo Jasenovac i Stepinčeva kanonizacije kamen spoticanja u crkvenim srpsko-vatikanskim odnosima, već i aktuelne propovedi jednog dela rimokatoličkog sveštenstva u Hrvatskoj".
– Njihove propovedi su više politički obojene i s nacionalističkim nabojem, nego što su hrišćanski miroljubive i međunacionalno pomirljive. I to ne može da ostane bez odjeka i reakcije druge strane. Šta god da oni u Zagrebu ostrašćeno urade, trpe rimokatolici u Srbiji, bez obzira što takvi postupci dolaze iz Hrvatske, a ne iz Vatikana. Naravno da i to utiče na SPC da stalno odlaže poziv papi da poseti Srbiju – kaže Novaković.
|
Miodrag Linta o eventualnom dolasku pape u Srbiju: ”Proterani Srbi nisu pretnja po papu” |
