Finansijska situacija nemačkog zakonskog penzionog osiguranja značajno se pogoršava. Prema tvrdnjama Bundesbanke, penzioni fond je već zabeležio deficit od 2,5 milijardi evra u prvoj polovini 2025, a očekuje se da će deficit nastaviti da raste do kraja godine. To je zbog rastućih rashoda za penzije, koji premašuju prihode, pišu nemački mediji.
Dok prihodi zakonskog penzionog osiguranja (GRV) rastu jer se neoporezive premije inflacije sve više zamenjuju redovnim platama koje podležu doprinosima, troškovi istovremeno eksplodiraju.
Osim toga, uticaj imaju i veći dodatni doprinosi za zakonske fondove zdravstvenog osiguranja, koje podjednako dele penzioneri i penzioni sistem.
Penzioni fond je već 2024. godine imao deficit od gotovo milijardu evra. Sada se situacija pogoršava, ističu nemački mediji.
Povećanje stope doprinosa na pomolu
Trenutno je takozvana rezerva održivosti penzionog osiguranja još uvek na 1,4 mesečnih rashoda (41,5 milijardi evra). To znači da bi penziono osiguranje teoretski moglo da nastavi da isplaćuje sve penzije 1,4 meseca, čak iako se više ne primaju doprinosi. To je još uvek znatno iznad propisanog minimuma od 0,2 mesečna rashoda.
Savezna vlada želi taj minimum da blago poveća – na 0,3 mesečna rashoda (oko 9,5 milijardi evra). Cilj je bolje osigurati likvidnost tokom godine.
Međutim, prema Bundesbanci, povećanje stope doprinosa moglo bi da postane neophodno već 2027. godine kako bi se stabilizovale finansije.
Savezne subvencije nastavljaju da rastu
Mere penzione politike dodatno opterećuju savezni budžet. Vlada planira da produži garanciju od 48 odsto za nivo penzija do 2031. godine i proširi takozvanu „majčinu penziju“. Oboje mora finansirati savezna vlada iz poreskih prihoda – i to trajno.
Bundesbanka kritikuje činjenicu da bi fiksni nivo penzija u stvari trebalo da se finansira iz doprinosa osiguranika, a ne iz poreza.
„To stvara utisak da se teret finansiranja između savezne vlade i zakonskog penzionog sistema raspoređuje ne prema objektivnim kriterijumima, već prema političkim potrebama“, navodi se u izveštaju.
Hitno je potreban jasniji sistem saveznih subvencija.
Prema oceni Bundesbanke, dugoročno samo veće subvencije ili veći doprinosi neće biti dovoljni. Potrebne su strukturne reforme, kao što su:
- povezivanje starosne granice za odlazak u penziju sa rastom očekivanog životnog veka,
- ukidanje mogućnosti penzije bez umanjenja za one sa posebno dugim radnim stažom,
- stvaranje podsticaja za duže radno vreme bez dodatnih poreskih olakšica.
Takve mere ublažile bi demografski pritisak na penzioni sistem. Ipak, vlada za sada ne planira nijednu od njih. Umesto toga, posredstvom takozvane „aktivne penzije“ želi da podstakne ljude da dobrovoljno nastave da rade i nakon ispunjenja starosne granice za odlazak u penziju.
Kao podsticaj, trebalo bi im omogućiti da zarađuju do 2.000 evra mesečno bez poreza. Ipak, ekonomisti sumnjaju da će ta mera imati željeni efekat.
