Oko 150 azilanata sa svih strana sveta, koliko ih je trenutno smešteno u hotelu Berlin u Sjenici i u adaptiranoj bivšoj upravnoj zgradi kombinata Jelak u Tutinu, ima odlične uslove smeštaja, dobru hranu, medicinsku negu, dovoljno sredstava za higijenu, slobodu kretanja i maksimalnu pažnju predstavnika srpskog Komesarijata za izbeglice i migrante. Azilanti su na Pešteru naišli i na vrlo topao prijem lokalnog stanovništva koje je spremno da im, kad god zatreba, pomogne, da sa njima popije kafu, naruči im piće….
Od početka decembra prošle godine kroz hotel Berlin prošlo je više stotina ljudi različitih vera i nacija iz raznih krajeva sveta, svi su se, dok su ovde boravili lepo uklopili i svi su otišli dalje svojim putem zahvalni i zadovoljni. Ponosni smo što nije zabeležen ni najmanji incident, kako među samim azilantima, tako ni na relaciji osoblje – azilanti i građani – azilanti, trenutno ih je u hotelu Berlin 70, najviše iz centralne Afrike, već za koji dan biće ih manje ili više, jer jedni odlaze, a drugi dolaze – ističe Behudin Zekić, poverenik Komesarijata za izbeglice i migrante i naglašava da Berlin može da primi 100 azilanata.
– U početku je bilo najviše Sirijaca, skoro svi su otišli, mahom u zemlje Evropske unije i Skandinaviju, a pristigli su nam Kongoanci, Eritrejci, Sudanci, Somalci…. I oni će otići, a doći će nam novi. Svi uglavnom beže od rata, bede, gladi i osvete, mnogima su u ratnom vihoru ostali članovi najuže porodice za koje ne znaju ni da li su u životu, trudimo se da se, dok su ovde, osećaju sigurno i da imaju najosnovnije što je potrebno jednom čoveku – ističe Zekić.
– I kod nas je trenutno smešteno 70 azilanata, pre neki dan stigao nam je pun autobus nevoljnika iz Malija, Kongoa i Sudana, svako je dugo putovao i na različite načine (neki i pešice ili autostopom) stigao do Srbije, ovde obično ostanu kratko, dok se oporave i odmore, a potom se trude da nađu načina da se dokopaju zemalja Evropske unije, samo ih je desetak iz prve grupe koja nam je stigla u decembru – priča Sead Reč, poverenik Komesarijata u Tutinu.
– Ni kod nas, uprkos činjenici da je i kroz ovdašnji centar prošlo više stotina različitih nevoljnika iz bar desetak zemalja, nije bilo ni najmanjeg incidenta, naprotiv, iako ih je gotovo sve velika muka naterala da napuste svoje domove i svoju zemlju, ovde žive kao jedna porodica, a kada izađu u grad uvek ih iznenadi gostoprimstvo i i sažaljenje naših sugrađana koji im vrlo često donose hranu, piće i odeću – ističe Sead Reč.
|
Dobrota se ne zaboravlja
|
