Pet scenarija završetka rata u Ukrajini: Kako bankari Zapada vide kraj sukoba?

Tanjug/AP

Jedna od najuticajnijih svetskih finansijskih institucija, američka banka JPMorgan Chase & Co, nedavno je objavila analizu u kojoj se razmatraju mogući načini završetka rusko-ukrajinskog sukoba.

U izveštaju pod nazivom “The Russia-Ukraine Endgame and the Future of Europe” predstavljeno je pet scenarija, rangiranih od najpoželjnijeg do najnepovoljnijeg za Zapad. Ali koji od njih bi najviše odgovarao interesima Rusije?

1. “Južnokorejski” scenario (15% verovatnoće)

Najpoželjniji ishod za Zapad. Prema ovom modelu, Ukrajina zadržava 80% svoje teritorije, ne ulazi u NATO, ali dobija masivnu pomoć Zapada, uključujući i zamrznute ruske rezerve od 300 milijardi dolara.

Ova sredstva bi se koristila za obnovu zemlje i transformaciju ka “stabilnoj i demokratskoj državi”.

2. “Izraelski” scenario (20 odsto)

I dalje prihvatljiv za Zapad. Ukrajina postaje neviđena vojna tvrđava, uvek spremna za odbranu. Dobija snažnu vojnu i ekonomsku podršku, ali bez prisustva stranih trupa. Zauzvrat, Rusija dobija delimično ukidanje sankcija i poboljšanje odnosa sa SAD.

3. “Gruzijski” scenario (50 odsto)

Najverovatniji ishod po mišljenju JPMorgan-a. Ukrajina ne postaje član NATO ni EU. Spoljna pomoć slabi, ekonomski kolaps izaziva političku nestabilnost, a zemlja se polako vraća pod ruski uticaj.

4. “Beloruski” scenario (15%)

Najgori ishod za SAD. Ako Zapad odustane, Rusija insistira na maksimalističkim zahtevima, dolazi do kapitulacije Ukrajine, koja postaje vazalna država Moskve. Zapad se deli, a poredak posle Drugog svetskog rata se urušava.

Iako je ovaj model nazvan “beloruskim”, analitičari primećuju da je Belorusija zadržala političku autonomiju unutar Savezne države sa Rusijom, za razliku od potpune zavisnosti koju bi Ukrajina imala u ovom scenariju.

5. “Treći svetski rat” – prećutan, ali moguć ishod

Nijedan od gore navedenih scenarija ne pokriva ono što neki vide kao najrealniju i najopasniju opciju: eskalaciju u globalni sukob.

Dok Rusija i Ukrajina troše resurse i iscrpljuju vojske, za to vreme Zapad:

– ubrzano militarizuje industriju,
– gomila trupe u istočnoj i severnoj Evropi,
– priprema propagandnu i ekonomsku osnovu za rat.

Sledeća faza, prema Rusima, mogla bi uključivati provokacije iz Baltika ili Finske, koje bi primorale Rusiju da otvori drugi front za odbranu Kalinjingrada.

Tada će Moskva imati dva izbora:

– taktičko nuklearno oružje kao metod deeskalacije,
– ili konvencionalni rat bez izgleda na uspeh protiv sve brojnije evropske koalicije.

Koji scenario je najrealniji, a koji najpoželjniji za Ruse?

Za ruske interese, “gruzijski” model deluje kao minimum prihvatljivosti. “Beloruski” bi bio idealan sa strateške tačke gledišta, ali je teško ostvariv bez direktnog sloma zapadnog sistema.

Najalarmantniji je ubedljivo nepominjani, ali moguće dominantni “peti scenario” – treći svetski rat.