Ovogodišnji dobitnik jubilarne 70. nagrade nedeljnika “NIN”, pisac Stevo Grabovac, romanom “Poslije zabave”, trijumfovao je među 188 pristiglih književnih naslova.
Zanimljivo je da je i njegov prvi roman “Mulat albino komarac” bio u najužem izboru za “NIN-ovu” nagradu 2019, da bi uspeo u drugom pokušaju ove godine.
U romanu “Poslije zabave”, podseća na generaciju koja je pod pritiskom užasa rata ostala bez mladosti, pokušavajući da je ponovo okupi. Delo govori o zločinu, o pokolju tokom rata u bivšoj Jugoslaviji učinjenom nad romskom decom i trgovini organima na crnom tržištu. Ispisuje i druge tragedije koje su nas zadesile na ovom tlu, ali kroz prizmu intimne i životne priče glavnog junaka koji se zove isto kao pisac.
Stevo Grabovac se rodio se u Slavonskom Brodu 1978. jer, kako kaže, porodilišta nije bilo u Bosanskom Brodu u kojem je odrastao i školovao se. Život ga nije mazio. Ostao je bez oba roditelja kad je imao 25 godina. Studirao je na Tehnološkom fakultetu u Banjaluci, a studije je prekinuo zbog posla u Rafineriji u današnjem Brodu gde je proveo 12 godina. Ispričao je da je prestao da radi tamo zbog jedne neprijatne situacije. Bio je žirant čoveku koji svoj kredit nije vraćao, pa mu je banka celu platu skidala i na kraju je dao otkaz.
U Banjaluci živi i stvara devet godina. Radio je razne poslove od zidarskih do onih u auto-perionici, a radio je i u supermarketu…
Piše od četvrtog razreda osnovne škole, a u taj svet ušao je prateći svog najboljeg prijatelja koji mu je pokazao neke svoje radove. Stevo je tada shvatio da i on mora da počne i od tada ga pisanje prati kroz život.
Trudio se da se posveti svom stvaralaštvu, bez obzira na teške poslove kojima se bavio. Svoj roman koji je osvojio srca publike i kritike, izdao u 41. godini, a razlog je, kaže, to što “nemamo pravu izdavačku delatnost, a velike kuće nisu zainteresovane za anonimne pisce iz provincije”.
Prvu knjigu objavio je 2007, ali nije bio zadovoljan načinom na koji je objavljena, iako stoji iza onog što je napisano u njoj. Ta knjiga je ugledala svetlost dana bez ikakvog pravog uređivačkog rada na njoj i ozbiljnijih intervencija, a našla je put do vrlo malog broja čitalaca.
– Dešavalo mi se da posle posla budem toliko umoran da odmah zaspim i da ništa ne mogu da uradim, ali sam se trudio, kad god mogu, da pišem. To iziskuje žrtve, žrtvovao sam društveni život, ali sam se zato posvetio pisanju. Na ovom poslu kojim se danas bavim je drugačija atmosfera, mnogo mi je lakše, pa imam mnogo veću slobodu – kaže on.
Da mu ovo priznanje izuzetno znači potvrdio je ubrzo po proglašenju pobednika jedne od najznačajnijih regionalnih književnih nagrada.
– Kad se počinju proglašavati finalisti od užeg prema najužem krugu, stvara se određena fama, maltene nekakva navijačka atmosfera. Sama ta činjenica govori koliko je ta nagrada bitna – rekao je Grabovac.
