Širom sveta se množe štete koje izazivaju požari u prirodi koji se brzo šire i uništavaju sve što im se nađe na putu. Stradalo je tako već oko milion hektara zemljišta.
Kada vatra guta šumska prostranstva i polja, nastaju teške posledice po eko sistem, ali i one ekonomske koje pogađaju privredu. Naša planeta je od 2015. godine na nezadrživom udaru ove pošasti, pored ostalog izazvanih i klimatskim promenama (suša i topljavanje), a štete se procenjuje u milijardama dolara. U čak 85 ovih požara stradali su i ljudi.
Zabeleženo je da se od 200 najvećih slučajeva vatrene stihije koje su od 1980. do 2023. godine za sobom ostavljale pustoš, 43 odsto dogodilo od 2015. godine. Najgora je bila 2018. godina u kojoj je broj šumskih požara bio čak 5,1 puta veći od proseka u proteklih 44 godina pretvarjući u pepeo čak 28,3 milijardi dolara.
Žurnal “Sajens” (“Science”) objavio je ove rezultate istraživanja svojih stručnjaka i ukazao da su ponajviše stradale oblasti u kojima vlada mediteranska klima (šume i polja), kao i četinarske šume u nekim povoljnijim klimatskim oblastima, kao i one u tajgi.
