EPA
Ilustracija

Albanezeova vlada je došla na vlast obećavajući pomeranje zarada. Nakon godinu dana na funkciji, blagajnik Džim Čalmers tvrdi da je vlada upravo to postigla.

– Laburisti su rekli da će pomeriti zarade i to smo uradili. Prosečan radnik, sa punim radnim vremenom, bio je u boljoj poziciji za 3.700 dolara, u prvih godinu dana Albanezeove vlade – izjavio je Čalmers još 11. septembra u parlamentu.

Međutim, postavilo se pitanje da li je zaista tako? Istraživanje je uradio RMIT ABC Fact Check, koji se bavi utvrđivanjem tačnosti tvrdnji političara, javnih ličnosti, grupa za zastupanje i institucija uključenih u javnu debatu, a osnovali su ga RMIT univerzitet i ABC.

Stručnjaci su, za Fact Check, rekli da je najbolja mera za procenu dolarske vrednosti rasta plata, podaci ABS-a o prosečnoj nedeljnoj zaradi.

Tako da se i Fact Check u svom istraživanju oslanjao na podatke o prosečnoj nedeljnoj zaradi da bi proverio izjavu državnog blagajnika.

Šta pokazuju podaci o platama?

Kada su laburisti pobedili na izborima u maju 2022. godine, podaci ABS-a su pokazali da je ukupna prosečna nedeljna zarada odraslog zaposlenog koji radi puno radno vreme oko 1.838,30 dolara ili 95.591,60 dolara godišnje.

Najnoviji dostupni podaci pokazuju da je do maja ove godine ta cifra porasla za 3,9 odsto na 1907,20 dolara (99,174,40 dolara godišnje), sedmični porast od 71,90 dolara ili 3738,80 dolara godišnje.

Šta je sa inflacijom?

Čalmers je tvrdio da su radnici ’u boljem položaju’ zbog povećanja prosečne nedeljne zarade pod nadzorom laburista.

Međutim, kako je Džon Hokins, viši predavač na Fakultetu za politiku, ekonomiju i društvo Univerziteta u Kanberi, istakao, ovo ignoriše uticaj inflacije u istom periodu.

Da bi se razumela stvarna vrednost promena u nedeljnim zaradama, Dejvid Hejvord, profesor javne politike na Univerzitetu RMIT, rekao je da je neophodno prilagoditi inflaciju, najbolje predstavljenu u ABS-ovom indeksu potrošačkih cena (CPI).

CPI meri tromesečnu promenu u grupi zajedničkih dobara i usluga širom glavnih gradova Australije, uključujući stanovanje, transport, zdravlje i hranu.

Iako se ovi podaci, koji su poslednji put objavljeni za junski kvartal, nisu baš u skladu sa podacima o prosečnim nedeljnim zaradama za godinu do maja, stručnjaci su primetili da je to dovoljno za upoređivanje.

– Junski kvartal obuhvata april, maj i jun, tako da je ‘usredsređen’ na maj – rekao je dr Hokins.

Podaci o realnim platama

Prema podacima ABS-a, potrošačke cene su tokom godine do juna 2023. porasle za šest odsto, dok su prosečne plate za puno radno vreme rasle sporije, 3,9 odsto.

Izraženo u dolarima 2022-23, ukupne prosečne plate su pale sa 101.187,32 dolara na 99.174,40 dolara godišnje.

To znači da je povećanje ukupnih prosečnih plata zaostajalo za rastom troškova za 38,71 nedeljno ili 2,012,92 dolara tokom godine.

Dakle, u realnom smislu, prosečna nedeljna ukupna zarada pala je za dva odsto u prvoj godini rada.

Za obične plate, prosečna nedeljna zarada je pala sa 97.576,44 na 95.581,20 dolara, što je smanjenje od 1.995,24 dolara godišnje.

– Zarada su otišle unazad – rekao je profesor Hejvord.

Nejednak uticaj inflacije

Kako ABS objašnjava, CPI je široka mera dizajnirana za izračunavanje inflacije cena u sektoru doma

instava u celini. Međutim, kako su istakli stručnjaci, efekti inflacije nisu uvek podjednako raspoređeni po društvu.

Da bi se ovo objasnilo, dr Hokins je rekao da bi prosečna nedeljna zarada, takođe, mogla da se prilagodi stopi ’izabranih indeksa troškova života’ koje objavljuje ABS.

Ovi indeksi su dizajnirani da mere inflaciju na ciljaniji način u različitim tipovima domaćinstava, na primer, stariji penzioneri, oni koji primaju druga državna plaćanja ili zaposleni.

ABS kaže da je ključna razlika u načinu na koji se SLCI izračunavaju u odnosu na CPI tretman troškova kupovine stanova, trajnih predmeta i korišćenja finansijskih usluga i kredita.

Važno je da SLCI isključuju neto troškove nabavke imovine, ali uključuju promene troškova u vezi kamata na hipoteku. Nasuprot tome, CPI isključuje troškove kamata, ali uključuje nabavnu cenu.

Ovaj indeks za zaposlena domaćinstva porastao je mnogo dramatičnije, za 9,7 odsto tokom godine do juna, u poređenju sa širim CPI merom (šest odsto).

Kao rezultat toga, realne zarade ovih domaćinstava su bile značajnije smanjene uticajem inflacije.

U realnom smislu, kupovna moć ukupne zarade zaposlenih domaćinstava sa punim radnim vremenom je smanjena za 105,20 dolara nedeljno, ili 5,470,40 dolara godišnje, kada se prilagodi stopi SLCI indeksa zaposlenih.

Redovna zarada je smanjena za 102,48 dolara nedeljno, ili 5,328,96 dolara godišnje, kada se koriguje pomoću indeksa zaposlenih.

Zarade veće za 3,9 odsto

ABS objavljuje i podatke za ’obične’ zarade, koja isključuje odrađene prekovremene sate.

Na osnovu toga, prosečni radnici sa punim radnim vremenom zarađivali su 1.838,10 dolara nedeljno u maju 2023. (95.581,20 dolara godišnje), u odnosu na 1.769,80 dolara (92.029,60 dolara godišnje) u maju 2022.

To je jednako povećanju od 3,9 odsto, ili 68,30 dolara nedeljno (3.551,60 dolara godišnje).

Nedostaju podaci o samozaposlenima

Dok je Čalmers govorio o „radnicima sa punim radnim vremenom“, podaci ABS-a se zapravo odnose na zaposlene, a ne na radnike.

– Statistika se zasniva samo na zaposlenima i ne uključuje samozaposlene osobe, na primer, vozače ubera ili vlasnike preduzeća, na primer mnoge trgovce – navela je dr Dženin Dikson, viši naučni saradnik u Centru za političke studije Univerziteta Viktorija.

Prema ABS-u, u avgustu 2022. bilo je 2,2 miliona nezavisnih izvođača ili drugih vlasnika preduzeća, što je činilo 16 odsto svih zaposlenih.

Iako biro objavljuje podatke o njihovim srednjim zaradama, ove informacije su dostupne tek od avgusta 2022, mesec dana nakon što su laburisti došli na funkciju, a sledeće ažuriranje treba da bude objavljeno sredinom decembra.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here