facebook.com/Bonnyrigg sports club
Detalji sa generalne probe folklornih grupa

Kad je osamdesetih godina prošlog veka rođena ideja o organizovanju Srpskog folklornog festivala u Bonirigu, događaj je osmišljen kao stecište srpske zajednice Sidneja, prilika za okupljanje, druženje i negovanje tradicije daleko od matice.

Vremenom, festival je sačuvao svoj smisao, ali se proširio na celu Australiju i izrastao u jedan od najznačajnijih i najdugovečnijih sabora srpske zajednice sa celog Petog kontinenta.

Ovogodišnji, 33. po redu Folklorni festival, trebalo bi da po brojnosti, ne samo učesnika, već i posetilaca, prevaziđe sve dosadašnje i utaba stazu za budućnost, sa ciljem da ostane istinsko blago za sve naše ljude koji žele da poštuju i čuvaju svoje korene i da stvaraju i jačaju međusobne veze za decenije koje dolaze.

Organizacija ovako velike manifestacije uvek donosi mnogo angažovanja i uloženog truda, ali u isto vreme predstavlja i izazov i privilegiju. O tome svedoče i reči Dragice Ćurić, menadžerke Srpskog sportskog kluba u Bonirigu, koja je jedna od ključnih osoba u pripremi trodnevnog događaja.

– Organizacija festivala je veoma obiman i nimalo lak posao. Pogotovo kad se zna da su skoro svi ljudi uključeni u organizaciju volonteri i da sve to rade bez naknade, samo iz dobre volje i ljubavi prema srpskoj zajednici. Zaista svi ulažu veliki trud s namerom i željom da ovaj festival opstane i da traje još dugo. Svima nam je čast što smo u prilici da radimo nešto ovako veliko – kaže Dragica.

Uspomene iz detinjstva

Kao osoba koja je odrasla uz folklor i festival u Bonirigu, Dragica se rado seća detinjstva i divnih uspomena koje nosi sa ovakvih događaja.

– Kad smo bili deca jedva smo čekali da dođe avgust i da se okupimo i družimo na festivalu. Po završetku, počinjali smo da brojimo dane do januarskog okupljanja u manastiru Sveti Sava kraj Kanbere, koje je u to vreme takođe bilo tradicionalno. Folklor je bio taj magični spoj koji nas je uvek držao zajedno. Sada želimo da i naša deca imaju isti osećaj, da ostvaruju nova poznanstva, da se vole i neguju srpsku tradiciju. Upravo zbog mladih i očuvanja njihove svesti i ljubavi prema sopstvenim korenima, ovakve manifestacije moramo da sačuvamo i unapredimo za budućnost.

Uz očuvanje festivala neminovno je vezan i opstanak Kluba u Bonirigu, koji je izrastao u jedno od najvećih i najznačajnijih mesta na kojima se okupljaju Srbi u Australiji.

– Najpre želim da kažem da sve što radimo kako bi ovaj festival trajao, činimo pre svega zbog naše celokupne zajednice u Sidneju i Australiji. Naravno, naš Klub je neraskidivo povezan sa zajednicom i stoga ovakvi veliki događaji imaju ogroman značaj i za njegovo postojanje. Ovakva mesta su nam potrebna da bismo opstali kao narod, da bismo sačuvali identitet i međusobne veze. Naravno, naša Crkva je uvek tu da nas okuplja i drži zajedno i tako će biti uvek, ali mesta kao što je Klub su takođe neophodna da se družimo i držimo zajedno. Verujte, cela zajednica bi patila ako više ne bismo imali ovakve centre i zato bi trebalo da bude obaveza svih da ih složni i jedinstveni čuvamo za našu decu i buduće naraštaje – kaže Dragica Ćurić.

Pomoć dobrih ljudi

Upravo zbog pomoći u organizaciji i finansiranju događaja, u Klubu u Bonirigu su zahvalni sponzorskom pulu, na čelu sa platinastim sponzorom, kompanijom Sydney Hoist and Scaffolding.

– Veliku zahvalnost dugujemo svim sponzorima festivala, a naročito bih izdvojila Aleksa Manojlovića, koji je ušao i u upravu Kluba, sa jasnom i iskrenom željom da pomogne. Njegov doprinos, kao i svih ostalih ljudi koji pomažu Klub i festival je zaista od presudnog značaja – ističe Dragica.

Pored volontera i sponzora, ne zaboravlja se ni doprinos onih koji učestvuju u renoviranju velike sale Kluba.

– Tim ljudi na čelu sa Miloradom Borakom i Milenkom Bajićem zaista čine velike napore da Klub zablista u punom sjaju i svi rade na volonterskoj bazi. Iako renoviranje još nije završeno, posetioci festivala imaće priliku da vide dobar deo onoga kako će sala izgledati kad radovi budu okončani.

Oko kluba su postavljeni štandovi, šatori, barovi i drugi sadržaji, a za najmlađe su spremna specijalna iznenađenja.

– Želimo da sva deca uživaju u festivalu i da se uvek rado vraćaju. Ove godine smo za njih organizovali drugačiju zabavu i bogatiju ponudu nego prethodnih godina. Odrasli će moći da uživaju u dobroj muzici, raznovrsnoj hrani i piću, a na štandovima će imati prilike da vide i kupe razne suvenire i mnogobrojne srpske artikle.

Saradnja sa Crkvom

Kao i prethodnih godina, ljudima u Klubu u Bonirigu posebnu čast pričinjava što će Festival večeras otvoriti Njegovo preosveštenstvo episkop australijsko-novozelandski Siluan.

– Mi smo uvek bili i bićemo uz našu Crkvu i mnogo nam znači podrška koju dobijamo od vladike i sveštenstva. Ponosni smo što će episkop kao i svake godine svečano otvoriti Festival. Srpski narod i Crkva su neraskidivo povezani i tako treba da ostane zauvek. Tokom festivala ćemo posvetiti vreme i predstavljanju projekta Koledža Svetog Save u Varovilu, kao institucije koja će u budućnosti igrati veliku ulogu u očuvanju naše tradicije i obrazovanju novih generacija. Takođe, mi ćemo se odmah posle festivala kao Klub angažovati da pomognemo Crkvi u organizaciji proslave jubileja 800 godina autokefalnosti SPC i 70 godina naše Crkve na prostorima Australije. Zaista želimo da ne samo tokom naredna tri dana, već i nakon toga pokažemo da mnogo istine leži u izreci da samo sloga Srbe spasava. Zato i želimo da svi složno i jedinstveno negujemo našu baštinu i uživamo u druženju ovog vikenda. Svi su dobrodošli u Bonirig – poručila je menadžerka Kluba i organizator Festivala Dragica Ćurić.

Među zvanicama i Kris Bouven

Pored velikog broja predstavnika sveštenstva SPC, na čelu sa vladikom Siluanom, dolazak na ovogodišnji Festival potvrdili su i mnogobrojni savezni i državni političari, kao i funkcioneri lokalnih organa vlasti.

Očekuje se dolazak saveznog poslanika Krisa Bouvena, jednog od vodećih članova Laburističke stranke, zatim poslanika iz Parlamenta NSNj Nika Lalića i Pola Linča, gradonačelnika Ferfilda Frenka Karbonea, gradonačelnika Hornzbija Filipa Radoka, kao i mnogih članova opštinskog saveta Liverpula i Ferfilda.

Učesnici besplatno na utakmicu

Organizatori Festivala posebno skreću pažnju na bogate sadržaje koji će obeležiti subotu na Festivalu. Pored Dečjeg karnevala i mnogo dobre muzike i kulinarskih specijaliteta, svi ljubitelji fudbala imaće priliku da uživaju u – čak tri utakmice!

Beli orlovi iz Boniriga ovog vikenda dočekuju Mekartur Ramse, odlučni da nastave seriju uspeha koja traje već duže od dva meseca. Ulaz na utakmicu koja počinje od 17.00 biće besplatan za sve učesnike Festivala, tako da uz tradicionalne verne navijače Orlovi mogu da očekuju i dodatnu podršku sa tribina.

Podsećamo, ulaz na Festival u subotu je slobodan, a u nedelju karte koštaju 15 dolara za odrasle i 10 dolara za penzionere, dok je ulaz sa mlađe od 14 godina besplatan.

Specijalna dobrodošlica društvu iz Kanbere

Nedelja je u programu Festivala rezervisana za nastupe folklornih grupa iz cele Australije. Kulturno-umetničkim društvima iz Sidneja i Vulongonga pridružiće se i igrači različitih uzrasta iz Viktorije, Kvinslenda i Južne Australije, a Dragica Ćurić želi specijalnu dobrodošlicu dolasku folkloraša iz glavnog grada Australije.

– Ne pamtim kad nam je poslednji put na Festivalu bio neko iz Kanbere. Zato se naročito radujem dolasku mladog folklornog društva Kanbera, koje je kako čujem tokom poslednjih godinu-dve osvojilo srca publike gde god da su se pojavili. Želim da se oni kao i svi ostali osećaju u Bonirigu kao kod kuće – poručila je Dragica.

Složni za primer

Novi koreograf folklora u sklopu Kluba u Bonirigu Miloš Vulović posebno se angažovao pred Festival, kako bi uigrao članove čak tri društva koji će nastupati zajedno.

– Odlučili smo da okupimo po šest-sedam igrača iz lokalnog društva „Ravna Gora“, iz KUD-a „Karađorđe“ i iz Crkve Sveti Sava u Elanori. Oni će nastupiti zajedno i na otvaranju i na zatvaranju festivala, a njihovim spajanjem želimo da pošaljemo poruku da svi moramo da budemo složni i jedinstveni – poručila je Dragica Ćurić.