U slavu žena, ali pre svega kao večni podsetnik da zaslužuju da budu potpuno ravnopravne sa muškarcima, poštovane i vrednovane, i ovaj 8. mart obeležen je u klubu Bečke poete.
Dok je na brojnim tribinama tog dana ukazivano na istorijsku borbu žena za veća prava, dugu više od veka, dok se u izjavama i saopštenjima ukazivalo na izazove sa kojima se dame danas suočavaju, a na ulicama prodavalo cveće kao najčešći poklon, u Bečkim poetama su proslavili ovaj dan onako kako najbolje umeju – kroz poeziju.
Nežna bića
Već 10. put zaredom, u klubu kroz pesme i priče, praćene muzikom, iskazano je ono što se često zaboravlja, da su žene, iako jake i uporne u borbi za svoja prava, ipak ona nežnija bića, takozvani slabiji pol, koja često više pokazuju emocijama, nego što izgovaraju rečima. U uvodnoj reči, kao organizator ovog druženja, prisutne je pozdravila predsednica udruženja, Mirel Tomaš, pitanjem, koje se gotovo svake godine iznova ponavlja – da li slaviti Dan žena. “Bez sumnje, da”, uverena je Tomaš.
Poboljšati život
Kako je rekla, svako ljudsko dostignuće koje poboljšava život, treba obeležiti i slaviti, a ne samo dan kada su se pre više od 100 godina u Americi pobunile žene koje su radile u tekstilnoj fabrici.
Podsetila je da je nedugo posle toga, usledila pobuna i u Evropi, skoro u većini zemalja, gde su žene tražile da se njihova prava uvaže, jer to nisu nikakva posebna “ženska”, već univerzalna, ljudska prava na jednakost. “Poznato je da i danas u zemljama zapadne Evrope muškarci više zarađuju na istom radnom mestu od žena”, ukazala je Tomaševa. Da razbiju sumornu statistiku, članovi udruženja, umestnici, pesnici, potrudili su se da podsete na istorijat ženske borbe, ali i da kroz poeziju ispletu “odu ženi”.
Cvet za dame
O istorijatu Dana žena čitala je nova umetnica Bečkih poeta, Nermina Agović. Za njom je “Cvet za dame” izveo jedan džentlmen, Branislav Florijanović, a nakon njega Stana Rakić Dokić čitala je pesme prijatelja – pesnika, posvećenu ovom prazniku. Svoju autorsku pesmu pročitala je i Jadranka Stanojević, a zatim su prisutni uživali uz Aleksandra Danilovića i u njegovoj interpretaciji pesme banjalučkog pisca, Gojka Mandića, iz njegove 39. knjige. Simpatični Marjan Denkov “preneo” je publici, kroz autorsku pesmu na njegovu staru temu – “Tražim ženu da se oženim”.
Pesma o vinu
Na temu vina, svoju pesmu pročitala je i Gordana Subašić, a veteran Bečkih poeta Mijo Ćukurin predstavio je najlepšu pesmu o ljubavi – “čekaj me, ja ću ponovo doći, čekaj me, samo me čekaj dugo….” Zorica Mitić, autorka više knjiga poezije, odabrala je pesme o ljubavi iz svoje zbirke, dok je Viktorija Jovanov, mlada i ambiciozna devojka u klubu, čitala je priču “Pecaroš”. Zanimljivo veče dopunila je Katarina Marković, pričom još zanimljivijeg naslova – “Baba nosi minić”, dok je za smeh bio zadužen Nikolin Ikonar, koji je publiku zabavio humorom na račun, na 8. mart potpuno razumljiv – muškog roda.
Muzička pratnja
Za kraj poetskog putovanja, Mirel Tomaš je pročitala stihove iz svoje knjige “Nemoj nikad misliti šta mislim ja”. Kako su note najbolja pratilja poeziji, za potpuni užitak pobrinuo se Dragan Gagi Mihajlović, koji je priredio muzičku pratnju.
