Lična arhiva
Raskošan dar: Kao Aida

Naši najvredniji i najveštiji ambasadori u svetu su oni kojima diplomatija i politika nisu struka, ali na uzvišen i lep način predstavljaju Srbiju i brane je najubojitijim oružjem – ljubavlju i umetnošću. Među njima je i Danijela Bjelica, koja svojim čarobnim glasom ponosno pronosi ime Srbije kroz celu Švajcarsku. Ova diva je neumorni borac za istinu i ugled naše otadžbine.

Rođena je u Nišu gde je i završila osnovnu i srednju muzičku školu. Studirala je Muzičku akademiju u Skoplju i Beogradu. Kada je stekla diplomu, Danijela je postala stalna članica Hora Radio-televizije Srbije i Hora Beogradske opere.

Časovi predaha

Borba za opstanak

Krajem 1998. godine dolazi u Švajcarsku gde radi kao slobodni umetnik i član Zusatzchor Operhaus Zurich (ZOZ). Domovinu je zamenila ovom zemljom zbog ljubavi. Bila je u dugogodišnjoj vezi sa sadašnjim suprugom, koji je već dugo godina živeo u Cirihu.

Priseća se teških momenata kada je stigla u nepoznatu sredinu i morala da se suoči i sa novim jezikom.

– Početak u Švajcarskoj nije bio nimalo lak, bilo je mnogo prepreka. Da nevolja bude još veća došla sam, da kažem, u najgore moguće vreme, neposredno pred bombardovanje. U vreme najvećeg mraka za nas Srbe na Zapadu. Tada je još trajala ona užasna hajka, koja je počela početkom devedesetih i koja se samo nadovezala na golgotu od dva meseca neprekidnog bombardovanja. Kada su nas gledali popreko i kada smo se bojali i zazirali i od sopstvene senke. Period koji bih želela da izbrišem iz moje prošlosti kada bih mogla. Ako kažem da je bilo teško za posao, kao da nisam ništa rekla, jer to je bila neprestana borba za opstanak. Ako nemate posao na Zapadu vi postajete neka vrsta društvenog parazita, a ja to nisam bila ni u svojoj zemlji, pa još manje sam želela da to postanem i budem u tuđoj.

Nije želela da bude ničiji teret.

– Iz svoje zemlje sam ponela dostojanstvo bez kojeg ne mogu da zamislim život i moralne principe koji mi određuju put. Hodam dignute glave, ponosno. Niko mi nije ništa dao, poklonio, ni pomogao. Sama sam sebi stvorila ime i poziciju. Nikome ne moram da se zahvaljujem, klanjam i nikome ništa ne dugujem, to mi je najveći uspeh posle umetničkog. Jedini savet koji mi je otvorio vrata širom je spontani pokušaj da mi se na neki način pomogne. To su bile reči moje koleginice, Švajcarkinje, Noemi Nadelman, jedne od najpoznatijih operskih pevačica u ovoj zemlji. Ona je jedno vreme bila moj mentor. Rekla mi je: “Mlada si, lepa, talentovana – ne odustaj! Kucaj na sva vrata.”

Na Svesrpskom samitu

Nagrada za trud

Danijela je poslušala savet gospođe Noemi i baš tako je i uradila. Nije ni od čega odustajala, svaki napor je urodio plodom, njen trud se isplatio, svaka žrtva je opravdala sebe.

– Ponosna sam na sopstvenu izdržljivost i snagu da ne odustanem pred izazovima. Mogla sam da klonem u svakom momentu, jer su se prepreke nizale, ali sam izdržala svako iskušenje i, eto, na to sam ponosna, na svoj veliki napor i jačinu, muzičku snagu sopstvenog glasa i glasnih žica. Nije bilo lako, ni jednostavno, ali ubrzo su krenuli kursevi, audicije, novi kontakti i uz podršku porodice ja sam se uklopila u sredinu.

Počela je da peva na raznim festivalima (Festival la Perla) i u raznim projektima opera, opereta i mjuzikla. Učestvovala je i na različitim takmičenjima, a izdvaja pojavljivanje na švajcarskoj televiziji (Kamf der Chore).

– Smatram velikim podvigom što sam se sama borila i izborila za svoje snove i karijeru. Kad god sam radila neki projekat za koji su me angažovali Švajcarci, nikada nisam krila da sam iz Srbije. Nisam se ni pred kim ponižavala, niti imala komplekse niže vrednosti, kao što se možda očekuje na Zapadu od nas Srba. Mi umetnici smo najbolji ambasadori svoje zemlje, a Srbija ima šta da predstavi i da se ponosi svojim građanima u Švajcarskoj.

Koncert u Milanu

Majčinstvo kruna sreće

– Lepo je smatrati sebe ostvarenim i realizovanim, ostvariti san, ali, ipak, moram biti iskrena i priznati i sebi i svima oko sebe, da je moj najveći uspeh u životu predstavlja majčinstvo. Rođenje moje dece, Lavinije (17) i Alekse (20), ne može se ni sa čim upoređivati, jer su oni moj najblistaviji životni uspeh. Moje lično ubeđenje je da je umetnost umetniku vazduh koji diše, ali život bez produžetka sopstvene krvi ostavlja sliku nedovršenosti, nešto poput mozaika kome nedostaju nekoliko kockica – ističe Danijela Bjelica.

Kao Karmen

U društvu sa zvezdama

– U šali kažem da sam samoodrživa. U početku sam radila samo klasiku, ali sam kasnije imala želju da probam i druge žanrove i pređem malo i na “lakše note”. Radila sam, pored Naomi Nadelman, sa velikim imenima švajcarske muzičke scene kao što su Pepe Lienhard, Raimund Njiederkehr, Andre Desponds… – kaže naša sagovornica.

POSTAVITE KOMENTAR

Upišite vaš komentar
Upišite vaše ime