Drugu novinu koju je uveo Andrija Jovanović, nekadašnji i dugogodišnji direktor gradskog bioskopa u Vranju, bilo je gostovanje glumaca iz tada popularnih filmova iz opusa "Žikine dinastije", zatim Đulijana Đeme, Bada Spensera i Terensa Hila i drugih.
– Sa Dragomirom Bojanićem Gidrom, glavnim junakom serijala poznatog kao "Žikina dinastija" bio sam veliki prijatelj. Šest puta sam ga dovodio u Vranje. Naši gosti su bili i Jelena Žigon, Lidija Vukičević, Bora Todorović, Ljubiša Samardžić Smoki, Bata Živojinović. Potpisivali su autograme građanima po dva-tri sata, čekalo se u redu, a milicija je obezbeđivala da ne dođe do nekog izgreda. Nakon predstava odvodio sam ih u tada, čuvenu kafanu Tekija gde se, uz originalnu vranjsku muziku služilo sve, "od pile mleko". Dok poneki glumci nisu imali meru piću, Bata i Smoki jesu. Sećam se, Bata bi popio samo dve rakije i kraj. Nije bilo sile koja bi ga naterala da popije makar još jednu. Takav je bio i Smoki, umeren u svemu. A sa Gidrom smo znali da završimo pod stolom – ističe Jovanović.
Sva ova gostovanja glumaca i te kako su uticala na gledanost filmova u vranjskom bioskopu. 
– Do 1977. godine prosek gledalaca bio je 90.000, a ja sam to povećao na 190.000. Samo je film "Kakav deda, takav unuk", takođe iz Žikinog serijala, pogledalo 16.500 ljudi, a prikazivao se sedam dana i to po šest predstava dnevno, od 10 časova ujutru, pa do 20 časova uveče – sa ponosom navodi Jovanović. On kaže i to da je uprava bioskopa muku mučila sa preprodavcima bioskopskih karata, tapkarošima. – Bilo je dozvoljeno da se kupi po pet karata najviše, ali su oni radili u grupama i otkupljivali su najviše, i te karte prodavali papreno. Kad se davao dobar film, narod je plaćao, tražila se karta više, molilo se i kod tapkaroša. Bilo ih je puno, ali jedan po nadimku Zajko je bio neprevaziđen – tvrdi Jovanović.
Sledeća novina koju je Jovanović uveo za bioskopsku publiku u svom gradu bilo je prikazivanje erotskih filmova, sredinom 80-ih godina prošlog veka.
– Na to me je naterala direktorka bioskopa iz Ljubljane, zvala se Melita. Rekla mi je: "Gospon Anda, to ide, kak bi vi Srbi rekli, kao alva. Uzmite, videćete". Tako je i bilo. Kad sam doneo prvi erotski film "Emanuela" sa tada čuvenom Silvijom Kristel, prozori su nam polomljeni na ulasku od gužve da se dođe do karte. Milicija je dežurala, bilo je i tuče, htelo se preko reda do šaltera i blagajnice Snežane. Potom je stigla "Emanuela bela i crna". Uh, para smo sakupljali u džakove. Posetilaca je bilo i iz okolnih gradova, karte su se naručivale telefonom, ali preko veza iz opštine i Komiteta. Bioskop je prestao da radi pred početak ratova u kojima je nestala Jugoslavija.
Kada je Andrija Jovanović otišao u penziju, nije bilo zainteresovanih da se posao sa bioskopom nastavi.
– Bioskop je uništila pojava videorikordera i klubova gde su se masovno iznajmljivale kasete. Šteta, jer je bioskop bio više od života – smatra Andrija Jovanović.
|
Bata i Tito |
