commons.wikimedia
Ante Pavelić i Alojzije Stepinac 1941. godine

Zagrebački nadiskup u vreme Drugog svetskog rata, kardinal Alojzije Stepinac, neće biti kanonizovan bez saglasnosti Srpske pravoslavne crkve, poruka je državnog sekretara Svete stolice kardinala Pjetra Parolina, piše zagrebački „Jutarnji list“, i dodaje da ta odluka nije neočekivana.

Parolin je u intervjuu crkvenom glasilu „Glas koncila“ rekao da kanonizacija Stepinca mora biti trenutak zajedništva za celokupnu crkvu, i katolike i pravoslavne.

Kako na pravoslavnoj strani i dalje postoji otpor, do daljega, Stepinac neće biti proglašen svetim, rekao je Parolin.

– Sveti Otac želi da kanonizacija kardinala Stepinca bude trenutak zajedništva za čitavu Crkvu, a ne razlog sukoba ili suprotstavljanja. Smatram da je u srži o tome reč. To zahteva strpljivost i od Crkve u Hrvatskoj, koja, naravno, s velikom zebnjom i s velikom željom iščekuje tu kanonizaciju – rekao je Parolin.

Prema njegovim rečima, taj gest koji se posebno tiče jedne crkve, treba posmatrati u kontekstu čitave crkve, a papa treba upravo da vodi računa o toj opštoj viziji, rekao je Parolin, koji je i član Kongregacije za nauk vere, Kongregacije za biskupe i Kongregacije za istočne crkve.

Dodao je da nema novih detalja “u odnosu na ono što je već rečeno u vezi s kanonizacijom kardinala Stepinca“, u smislu u kojem smo to, kako je naveo, mi objasnili biskupima i u kojem su to biskupi objasnili narodu.

Zagrebački „Jutarnji list“ piše da je ovo prvi put da iz Vatikana priznaju da su razgovori hrvatskih biskupa i srpskih episkopa o Stepincu – propali. List dodaje da u crkvenim krugovima u Zagrebu istup najbližeg papinog saradnika nije dočekan sa iznenađenjem.

Na Kaptolu podsećaju da je pre gotovo tri godine, prilikom poseta Zagrebu, kardinal Parolin takođe odbio da precizira kad bi Stepinac mogao biti proglašen za sveca, ali je izjavio i da je „kardinal Stepinac bio branitelj istine, a to je posvedočio ne samo svojim rečima i naukom, nego je za to položio i vlastiti život“.

Neimenovani sagovornik sa Kaptola za zagrebački dnevnik kaže da je žalosno da Vatikan ima više razumevanja za SPC.

„To je stav na koji smo navikli. Pre pet ili šest godina bismo se iznenadili, ali u međuvremenu je postalo jasno da u Vatikanu nema razumevanja za Hrvate, kao što je bilo tokom pontifikata Jovana Pavla Drugog“, navodi taj izbor lista.

Papa Franja je kao jedan od glavnih ciljeva označio približavanje katoličanstva i pravoslavlja, a Stepinac predstavlja smetnju na tom putu, rekao je sagovornik „Jutarnjeg“, kojeg predstvljaju kao sveštenika koji je dobro upućen u odnose Hrvatske biskupske konferencije (HBK) i Vatikana.

POSTAVITE KOMENTAR

Upišite vaš komentar
Upišite vaše ime