Nedavno se posle četvorodnevnog boravka na Svetoj Gori vratila grupa naših ljudi iz Nemačke, Niša i Beograda koji su tri noći proveli u manastirima i skitovima.
Neki su na ovom hodočašću bili prvi put a neki više puta, među kojim je svakako Zvonko Nikolov, poznatiji kao Kiza iz Niša koji tokom godine na Svetu Goru više puta vodi grupe poklonika, vernika i onih koji kao turisti žele da vide Atos i njegovu monašku republiku. Sa ovog putovanja vratio se i slikar Toma Branković iz Vajdena kome je ovo bio peti odlazak na Svetu Goru. Iako je prilikom ove posete bio u nekim od manastira i skitova koje je i ranije posećivao, kaže da je svaki odlazak na Svetu Goru drugačiji.
– I ovaj put je bilo tako, jer putovanje do Svete Gore i posete manastirima i skitovima poseban su doživljaj i praktično neponovljiv. Za razliku od nekih ranijih poseta, ovaj put nismo uspeli dobiti mesto za noćenje u našem manastiru Hilandar pa je naša grupa od 10 poklonika prvo noćenje imala u ruskom manastiru Sv. Pantelejmon odakle smo se posle noćenja podelili u dve grupe i nastavili sa planiranim posetama i putevima. Moja grupa je posle noćenja u manastiru Sv. Pantelejmon, put pešačeći nastavila do manastira Esfigmen a onda smo se popeli do skita Svete Ane gde smo takođe noćili. Iz podnožja do skita Sv. Ane ima oko 1.400 stepenica koje su bile izazov za starije hodočasnike. Ovo putovanje po Atosu proteklo je u znaku dugog pešačenja i jedini prevoz busom bio je od našeg manastira Hilandar do luke Jovanjica gde smo se ukrcali na brod za povratak u Uranopolis – kaže za Vesti online Toma Branković uz napomenu da su ih vrlo lepo primili u našem manastiru Hilandar gde su bili na liturgiji i odmorili se ispod loze Sv. Simeona Mirotočivog i osvežili vodom iz bunara Svetog Save.
– Druga grupa poklonika posetila je Kareju, koja je glavni grad, upravno i duhovno sedište monaške republike, skit Sv. Andreja i manastir Velika Lavra, ali i Stari Rusik gde se Rastko Nemanjić zamonašio i započeo svoj svetogorski život dolaskom na Atos bežeći pred poterom koju je iz tadašnje Srbije poslao njegov otac Stefan Nemanja, kasnije i sam monah Sv. Simeon Mirotočivi – ističe Toma Branković.
Za njega, ali i ostale učesnike ovog pokloničkog putovanja po Svetoj Gori bilo je veliko iznenađenje kada su došli do skita Sv. Pavla. Na tom mestu je na Svetu Goru po predanju došla ćerka despota Đurđa Brankovića koja je donela darove monasima i svetogorskim manastirima. Đurađ Branković je ćerku Maru sa 16 godina poslao turskom sultanu Muratu II na dvor. Udajom srpske princeze za sultana Đurađ Branković je nastojao da zaštiti interese zemlje. Interesantno je da je pre sultanije Mare na dvoru i u haremu turskog sultana Bajazita I bila srpska princeza Olivera Lazarević, ćerka kneza Lazara. Za sultaniju Maru poklonici su čuli da je na mestu gde je ona kročila na tlo Svete Gore i susrela se sa monasima donoseći vredne darove manastirima i monasima, sagrađena kapela.
Srušena kapela
Prvobitna kapela je vremenom srušena i propala, ali je ostalo mesto na kome su 1928. godine svetogorski monasi sagradili novu kapelu koja i danas postoji. Kažu da i pored boravka na sultanovom dvoru, Mara nikada nije zaboravila svoje korene i pravoslavlje.
Obnova manastira
Tokom boravka na Svetoj Gori poklonici su imali priliku da vide kako teče obnova u manastiru Hilandar. Kompletan deo koji je izgoreo u požaru 2004. godine je obnovljen a sada se radi poslednji deo manastirskog kompleksa pored trpezarije. Prema onom što su čuli i saznali, bliži se kraj višegodišnjoj obnovi i rekonstrukciji manastirskog kompleksa i njegovih delova koji su stradali u požaru, ali i ostalih zubom vremena načetih i oštećenih delova.
Impresije sa Atosa
Za Tomu Brankovića i ovo putovanje ima višestruki značaj, jer je kao slikar ranije posete iskoristio za izradu slika iz ciklusa “Impresije sa Atosa”.
– Već imam dve urađene slike velikih formata koje će biti deo radova iz novog ciklusa pod radnim nazivom “Vibracije iz Univerzuma”. Tu ću pokušati da sve što sam doživeo prilikom ovog i ranijih dolazaka na Svetu Goru prenesem na platno imajući stalno u vidu hrišćanske svetitelje, velike ljude, sveštenike i monahe koji su dali veliki doprinos hrišćanstvu i našoj pravoslavnoj veri. Sve to pod uticajem vibracija koje su mi dolazile na Atosu i koje i dalje osećam posle pete posete Svetoj Gori – ističe Toma Branković i dodaje da ovih dana vrši poslednje pripreme za samostalnu izložbu u Parizu.
I on i svi drugi poklonici ovog putovanja po Svetoj Gori još uvek sređuju utiske i pregledaju na stotine snimljenih fotografija tokom četiri dana provedena na Atosu i poseti manastirima i skitima. Iako je ovo za njega bio peti odlazak na Svetu Goru, kaže da je kao i svaki do sada, nešto posebno i novo. U tome i jeste draž pokloničkih putovanja i hodočašća naših ljudi koji rado odlaze u monašku republiku da osete bar na trenutak veličanstveno monaško pojanje i molitveno tihovanje u manastirima i crkvama.
Raznoliko društvo
Posao organizacije za ovu grupu poklonika i putnika na Svetu Goru uradio je iskusni planinar i vodič Zvonko Nikolov-Kiza iz Niša sa kojim je došao i Dragan Jovanović, jedan od starijih hodočasnika učesnika ovog putovanja. Iz Beograda je stigao Predrag-Peđa Bošković a iz Nemačke Toma Branković i dr Milan Džunić iz Vajdena, dr Miloš Cvetković iz Bad Abaha, dr Ivan Cvetanović iz Nirnbrega, Jovan Simeunović iz Minhena i Daniel Szamek iz Tiršenrojta, koga su saputnici prozvali Dača i kome je ovo bilo treće putovanje na Svetu Goru. Ovaj mladi Nemac mađarskog porekla veoma dobro se snalazi na sličnim putovanjima i u nekim ranijim prilikama pokazao se kao vrlo uspešan organizator, pregovarač i logističar.
Pojanje ruskih monaha
– Prilikom posete ruskom manastiru Sv. Pantelejmon bili smo na liturgiji na kojoj su monasi pevali tako da smo svi bili oduševljeni. Kada je služba završena videli smo da su za pevnicom bila samo tri monaha a u manastiru je to zvučalo kao da peva hor ruskih monaha. I dok nas je u manastiru opijalo božanstveno pevanje monaha na liturgiji u četiri sata ujutro, po izlasku iz manastira začuli smo zavijanje hijena koje su bile oko manastira, pa su nam čak pretrčavale preko puta kojim smo išli. Ovde su nas dočekali, lepo smestili i ugostili monasi ovog velikog i lepog manastira i osećali smo se kao kod velikih prijatelja – kaže Toma Branković.
Problem u Esfigmenu
– Iako smo bili najavljeni i dobili odobrenje za posetu manastiru Esfigmen i noćenje u njegovim konacima, po dolasku nastao je problem. Kada su nam pogledali pasoše, pobunili su se zbog čipa u dokumentu i čak rekli da kod njih ne možemo prespavati, pa čak ni jesti u njihovoj trpezariji. Posle ubeđivanja i razgovora, prihvatili su da nam dozvole spavanje a jeli smo odvojeno od monaha ovog manastira. Za monahe manastira Esfigmen na Svetoj Gori kažu da su to ziloti, vrlo tradicionalni u čuvanju pravoslavnog života i molitve i kao isključivi i skoro ratoborni. Zbog toga su grčke vlasti pokušavale da ih isele iz manastira Esfigmen, ali su oni bili uporni i jednodušni u borbi za opstanak i molitveno tihovanje na najdosledniji način. Na manastirskim zidinama stoji natpis “Pravoslavlje ili smrt” – priča Branković.
