Tanjug/AP
Nemačka kancelarka Angela Merkel

Kada je pandemija Covid-19 proglašena i u evropskim državama, svaka vlada unutar Evropske unije našla se pod velikim pritiskom. Ogromna odgovornost za javno zdravlje u vreme širenja, do tada nepoznatog virusa, na test je stavila mnoge javne administracije i zdravstvene sisteme. Jedina pozitivna stvar po premijere i predsednike u Evropi, bio je veliki skok poverenja stanovnika u svoje vlade.

Mnogi premijeri, koji su u prethodnom periodu doživeli pad rejtinga, povratili su poverenje. Među njima je bila i Angela Merkel i njena Hrišćansko-demokratska unija (CDU), gde su i kancelarka i njena stranka vratili popularnost iz perioda pre migrantske krize. Međutim, ova godina izgleda da u potpunosti briše te dobitke i da će CDU imati teške izbore u septembru.
Posle gubitaka na regionalnim izborima u Baden Virtenbergu i Rajni-Palatinat i korupcionaških afera, deluje da sve više ljudi može da zamisli i vlast bez demohrišćana. Jedna od alternativnih opcija o kojoj se govori je upravo vladajuća koalicija iz Rajne Palatinat, nazvana “semafor koalicija”, po bojama partija koje je čine (SPD-crveni, liberali-žuti i Zelena stranka – zeleni). Glavni izazov za demohrišćane na izborima u septembru trenutno deluje da će biti upravo ove alternativne koalicije partija, koje isključuju njih kao dosadašnjeg stožera.

Vladavina Merkel – stabilnost i predvidivost

Kada se posmatra istorija nemačke politike od 1945, koalicije postoje kao kontinuitet. Najčešće su u pitanju bile koalicije dve od neke od tri najstarije partije: demohrišćana (CDU/CSU), liberala (FDP) i socijaldemokrata (SDP).

Posleratna Nemačka je simbol stabilnosti i kompromisa. U poslednjih 16 godina su demohrišćani, na čelu sa Angelom Merkel, dominirali političkom scenom. Oni su bili stožer koalicije, kojima se pridruživao ili SPD u takozvanoj “velikoj koaliciji” ili liberali sa kojima su imali više slaganja oko ekonomske politike. Nasleđe ovog perioda je stabilnost i predvidivost, kao i umerenost u spoljnoj politici.

U periodu pre Merkel, od 1998. do 2005, vlast socijademokrate Gerharda Šredera i lidera zelenih Joške Fišera bila je drugačija. Dok se Merkel pokazala kao odlična menadžerka statusa kvo, Šrederove vlade bile su sklonije rizicima. Građanima u našem regionu svakako će u sećanju ostati prvo eksplicitno uključivanje Nemačke u neki ratni sukob tokom NATO intervencije 1999.

Nikad ne otpisujte demohrišćane…

Posle solidnog poverenja na početku pandemije, loša realizacija vakcinacije i haotično snabdevanje medicinskom opremom, umanjilo je poverenje u CDU. Korupcionaške afere vladajućih poslanika takođe su doprinele tom padu. CDU je naročito ranjiv jer neće biti popularne Merkel da taj rezultat izvuče.

Međutim, iako je CDU na regionalnim izborima doživeo pad i ankete nakon njih su ga izmerile i na nacionalnom nivou, demohrišćane ne bi trebalo otpisivati. Ukoliko se smer pandemije promeni ka boljem i krene popuštanje mera, javiće se optimizam i opašće želja birača da rizikuju. Čak i da partija opadne sa rezultatom u odnosu na prošle izbore, to neće biti potpuni fijasko. Stranka nema adekvatnu lidersku zamenu za Merkel, ali u ovom momentu nemaju je ni druge stranke.

Ankete govore da bi koalicija bez demohrišćana matematički bila izvodljiva, ali bi bile moguće i mnoge druge koje uključuju CDU. U narednom periodu je najvažnije pratiti kako će se vladajući demohrišćani snalaziti sa pandemijom. Ako se situacija poboljša i  ako konsoliduju svoje redove, otpisivati demohrišćane bi bilo jednako otpisivanju Bajerna iz Minhena protiv prosečnog tima na domaćem terenu, nakon tek par kikseva.

POSTAVITE KOMENTAR

Upišite vaš komentar
Upišite vaše ime