Završeni su lokalni izbori na Kosovu. Rezultati, koliko god bili očekivani, mogli bi se u najkraćem svesti na sledeće: izuzetno slab rezultat Kurtijevog Samoopredeljenja i značajan uspeh tradicionalnih stranaka poput Demokratske partije Kosova (DPK) i Demokratskog saveza Kosova (DSK), koje su prethodno doživele ubedljiv poraz na nedavnim parlamentarnim izborima.
Iako je računao na pobedu u prvom krugu – makar u najvećim gradovima na Kosovu – Kurti se morao pomiriti s činjenicom da njegova stranka nije pobedila ni u jednoj opštini na Kosovu. Doduše, kandidati njegove stranke ušli su u drugi krug u deset gradova, sa značajnim izgledima za uspeh.
S druge strane, Haradinajev ABK osvojio je tri mesta predsednika opština već u prvom krugu, DPK (bivša Tačijeva) četiri, a DSK (bivša Rugovina) dva. Isto tako, kandidati Srpske liste slavili su pobedu u devet od deset opština sa srpskom većinom već u prvom krugu. Dakle, svi osim Kurtija imaju razloga da budu zadovoljni ishodom izbora. Drugi, finalni krug sledi za dve nedelje i tada će se znati konačni rezultati.
Ako Kurti izgubi Prištinu…
Najveća opasnost po Kurtija krije se u mogućnosti da izgubi Prištinu, što bi automatski značilo otvaranje pitanja poverenja aktuelnoj vladi i nužnost novih izbora – ukratko, na kocki je dalja politička sudbina Kurtijeve vlade. Pošto je već jednom bio na vlasti, sa koje je srušen akcijom Vašingtona, poraz na izborima možda bi značio i njegov konačni odlazak iz politike.
Podsetimo se, Kurti je pre dve godine došao na vlast na Kosovu zasnivajući svoju kampanju na kritici korupcije i pljačke, tih endemskih bolesti na Balkanu zbog kojih su pale vlade u Makedoniji i Crnoj Gori. Od samog početka je protiv sebe imao Srbiju i deo Zapada: Srbiju, jer za razliku od Tačija, nije bio sklon da prihvati predlog o korekciji granica, a Zapad opet zbog svog ekstremizma i nekooperativnosti, jer je od prvog dana jasno stavio do znanja da odbacuje deo Briselskog sporazuma o formiranju Zajednice opština sa srpskom većinom, najavivši reciprocitet, kao osnovu buduće politike prema Srbiji.
Analitičari se slažu da je Kurtijevo podizanje tenzija sa Srbijom uoči izbora imalo, pre svega, marketinšku funkciju, ne bi li u zadnji čas popravio rejting svoje stranke. Nije mu bila dovoljna samo odluka o probnim tablicama, zbog koje je već došlo do niza incidenata na prelazima Jarinje i Brnjak, nego je, uz to, naredio i akcije kosovske policije na severu zbog navodne borbe protiv šverca – sve suprotno od deeskalacije, za koju se izričito zalažu SAD.
Kurtijeva budućnost najviše zavisi od američke administracije
Iako se predstavlja kao zaštitnik interesa albanske strane, Kurtijevo insistiranje na principu punog reciprociteta i objektivna uloga u odbacivanju Vašingtonskog i Briselskog sporazuma čini ga ne garantom mira i stabilnosti, već pre pobornikom statusa kvo i zamrznutog konflikta, koji u sferu nestabilnosti uvlači sve oko sebe.
Zato je u pravu analitičar Dušan Janjić kada je izjavio da je “reciprocitet opasan i da ne predstavlja politiku normalizacije, što, nažalost, ne razume specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak”. Ukoliko već visoki predstavnik EU nije dorastao kosovskom problemu, ostaje ipak američka administracija, od koje ionako najviše zavisi politička budućnost Aljbina Kurtija i ovog regiona. Od njihove procene – ali i od drugog kruga lokalnih izbora na Kosovu – zavisiće ko će voditi kosovsku stranu u sporu sa Srbijom.
Ponašanje Kurtija pokazuje da su “suverenisti” izvor nestabilnosti. I nije uopšte bitno da li su desničari, što je većina postojećih u Evropi, ili levičari, kakav je Kurti. Kako je zajednički interes svih država regiona, pre svega, stabilnost, jasno je zašto Kurtijevo ponašanje nije naišlo na podršku među albanskim biračima.
Na prošlim izborima je tu podršku dobio. Za njega je glasao svaki drugi Albanac koji je izašao na izbore. Tada je osvojio više glasova od svih drugih stranaka zajedno. Ali tada je obećao bespoštednu borbu protiv korupcije, koja je na Kosovu postala ekstremna tokom dvadesetogodišnje vladavine “ratnih” lidera. Ali od tog obećanja nije bilo ništa.
Pokušaj da povrati rejting avanturističkim akcijama, koje ne plaše samo Srbe već i većinu Albanaca, očito nije uspeo. Za njih je sever Kosova deo Kosova, te “pokazivanje mišića” prema “severu”, kakvo je demonstrirao Kurti, ne može da ih impresionira. Zato su ga na ovim lokalnim izborima kaznili za neispunjena obećanja o smanjenju korupcije iz prethodne, parlamentarne kampanje.
