PKS

Privredne komore svih šest zapadnobalkanskih ekonomija, članice Komorskog investicionog foruma, danas su, u zajedničkom pismu premijerima, pozvale vlade Zapadnog Balkana da, u uslovima pooštrenih epidemioloških mera zbog korona virusa, postignu zajednički sporazum kojim će, po ugledu na “zelene koridore” za robu, uspostaviti “zelene linije” za neometano kretanje privrednika i njihovih radnika koji zbog poslova moraju da putuju i borave u drugim zemljama regiona. 

“Cilj nam je da olakšamo međusobno poslovanje naših kompanija, smanjimo im troškove i omogućimo da i tokom pandemije, na vreme neometano realizuju svoje poslovne aktivnosti u regionu i ispune ugovorene obaveze, zbog kojih ne samo vlasnici i menadžeri već i zaposleni u u njihovim kompanijama moraju da putuju i privremeno borave u drugim zemljama regiona”, kaže Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije i Komorskog investicionog foruma Zapadnog Balkana.

Zbog toga su predsednici privrednih komora, članica zajedničke regionalne komore, u ime oko 350.000 kompanija koje zastupaju, predložili vladama da zajedničkim sporazumom i pratećim protokolima utvrde ujednačena i pojednostavljenja pravila i procedure, važeće u celom regionu, koje će regulisati sva pitanja vezana za putovanje preko granica i boravak privrednika i njihovih radnika, inženjera i drugih zaposlenih, koje, zbog obavljanja poslova, kompanije upućuju u ostale zemlje Zapadnog Balkana.

To, napominje Čadež, nije poziv da se privrednici i njihove zaposleni izuzmu, da ne poštuju zaštitne mere za sprečavanje unošenja i širenja koronavirusa koje su evropske pa i zemlje regiona uvele i  koje će sa poogoršanjem situacije verovatno pooštravati, već da se nađe način da kroz to prolaze lakše i brže.

“Privredi je u interesu da se epidemiološka situacija ne pogorša, već da se smiri, da se ne ponovi karantin s proleća. Kao što je svima jasno da i tokom zdravstvene krize privreda mora da funkcioniše. Otuda i naš poziv, da se i u ovim uslovima, obezbedi neometano poslovanje, propisivanjem ujednačenih i predvidivih pravila i pojednostavljenih i ubrzanih procedura, kako bi se otklonili problemi sa kojima se sada kompanije suočavaju i  omogućilo njihovim ljudima kada to potrebe posla nalažu, da lakše pređu granice, po dolasku u drugu zemlju  što pre obave poslove zbog koga su otputovali i vrate se nazad”, objašnjava Čadež.

Kompanije iz svih zapadnobalkanskih ekonomija regiona, podseća predsednik KIF-a, svakodnevno sarađuju, imaju svoje ili zajedničke firme, ulaganja i poslove, osnovale su predstavništva ili kancelarije u drugim delovima  regiona  u kojima su ugovorile poslove, izvode radove, realizuju projekte, sprovode redovno održavanje već izgrađenih objekata…

To povremeno, na određeno vreme, zahteva odlazak ili boravak u drugoj zemlji ne samo vlasnika i menadžera kompanija, već i zaposlenih – od proizvodnih i građevinskih radnika, montera,  projektanata,  inženjera, onih koji rade na održavanju objekata i opreme, sve do administrativnih službenika, recimo iz pravnog ili finansijskog sektora, matične kompanije. “Mere koje su trenutno  na snazi  u svim  zemljama Zapadnog Balkana ograničavaju, iz razumljivih razloga, slobodno kretanje državljana  drugih zemalja Zapadnog Balkana preko nacionalnih granica, ali i otežavaju i poskupljuju poslovanje, onemogućavaju efikasnu organizaciju poslovnih aktivnosti na način na koji to potrebe posla zahtevaju i čak dovode u pitanje realizaciju  ugovorenih obaveza“, upozorava Čadež.

Uz to, kaže, ograničenja i formalni zahtevi se menjaju gotovo svakodnevno što dodatno otežava situaciju i ionako neizvesno poslovanje, čini još neizvesnijim.

Potrebu da se propišu  posebna pravila i procedura za privredu, jedinstvena u celom regionu, koji bi, uz poštovanje epidemioloških mera,  olakšale poslovanje i ubrzale kretanje privrednika i njihovih radnika, Čadež ilustrije konkretnim primerima iz prakse: “Ako kompanija, recimo iz Srbije, pošalje radnika u Crnu Goru ili Albaniju i obratno, ili iz Makedonije u BIH da u drugoj državi obavi neki posao od dan – dva i ako on prvo mora u desetodnevni ili dvonedeljni karantin, to ozbiljno ograničava poslovanje i stvara dodatne troškove privrednicima. Da ne govorim o urgentnim situacijama u kojima firma iz jedne zemlje u drugoj mora hitno da otkloni neki kvar na postrojenju, zbog kojeg je obustavljena proizvodnja i koji možda ugrožava i bezbednost ljudi ili da u ugovorenim rokovima montira opremu od koje zavisi završetak nekog investicionog projekta ili isporuka ugovorenih količina robe partnerima na trećim tržištima”.

POSTAVITE KOMENTAR

Upišite vaš komentar
Upišite vaše ime