Dok se na Kopaoniku i Zlatiboru već godinama govori o paprenim računima, Stara planina se nameće kao znatno povoljnija alternativa – kako za jednodnevne izlete, tako i za porodice koje žele nekoliko dana odmora bez ozbiljnog udara na kućni budžet.
U ugostiteljskim objektima na Staroj planini cene su, u poređenju sa Kopaonikom, i po nekoliko puta niže. Razne vrste domaćih rakija na stazi mogu se popiti za oko 200 dinara, dok pola litra piva košta 250 dinara. Litar vina je 1.250 dinara, sokovi su 250, a flašica vode od 0,5 litara 150 dinara.
Topli napici su takođe pristupačni – domaća kafa, nes ili čaj sa medom koštaju 150 dinara, dok su topla čokolada i kuvano vino 250 dinara. Grejana rakija plaća se 200 dinara.
Ni cene hrane ne odudaraju od tog ranga. Bogat doručak košta od 400 do 500 dinara, pasulj oko 700, gulaš 1.000 dinara, pljeskavica od 200 grama 450, pileće belo 500, deset ćevapa 800 dinara, dok se dve palačinke mogu pojesti za 500 dinara.
Za mnoge turiste, navikle na znatno više cene u poznatijim zimskim centrima, ovo predstavlja prijatno iznenađenje.
Koliko košta obrok na Kopaoniku
Na Kopaoniku su cene znatno više. Pljeskavica košta i do 1.090 dinara, parče pice 350, dok cela pica prečnika 60 centimetara dostiže 2.800 dinara. Pomfrit je 350, slatka palačinka 540, komplet lepinja 850, kafa 420, a espreso čak 490 dinara.
Flašica vode od 0,25 litara košta 390 dinara, dok je voda od 0,7 litara 640 dinara. Limunada je 480, a topla čokolada 430 dinara.
Ekonomski analitičar Dušan Stojaković objašnjava da razlika u cenama nije slučajna, već je posledica različitog pozicioniranja turističkih destinacija.
– Kopaonik se profilisao kao mondensko mesto u srpskim uslovima, a sličan put prati i Zlatibor. Tokom praznika kružila je čak i šala da oni koji nisu „bogati“ idu u Beč i Budimpeštu, dok imućniji letuju i zimuju na Kopaoniku. To su destinacije visokog imidža, gde se dolazi i da bi se bilo viđeno i da bi se demonstrirao društveni status – objašnjava Stojaković.
Kako dodaje, Stara planina ima potpuno drugačiju ulogu.
– Ona je pre svega lokalni zimski centar. Ima jedan veći hotel, privatni smeštaji nisu tik uz staze i nema luksuznu infrastrukturu kakvu imaju Kopaonik i Zlatibor. Zbog toga su i cene znatno prihvatljivije – kaže on.
Prema njegovim rečima, visoke cene nisu ekonomska nužnost, već poslovna odluka.
– Čim kafana radi sa nižim cenama i ima promet, ona je isplativa. Ekstra profit se ostvaruje tek kada su cene enormno visoke. Cena je javno istaknuta i naša je slobodna volja da li ćemo je platiti ili ne – zaključuje Stojaković.
Nenad Ž. iz Niša godinama je skijao na Kopaoniku, ali su ga, kako kaže, visoke cene naterale da pređe na Staru planinu. Već nekoliko godina odseda u istom apartmanu koji nudi i domaću hranu po povoljnim cenama.
– Kolač ovde plaćam 180 dinara, a kompletan ručak – supa, glavno jelo, salata, hleb i dezert – 1.440 dinara. Sve je mnogo povoljnije nego na Kopaoniku, neke cene su čak niže nego u Nišu, a o Beogradu da ne govorimo – ističe on.
Statistički podaci potvrđuju ove razlike: prosečna cena sedmodnevnog zimovanja na Kopaoniku iznosi oko 200.000 dinara, dok je na Staroj planini upola manja – oko 100.000 dinara.
