Lična arhiva
Festival je njegovo čedo: Drago Stevanović

Ove godine se deveti put zaredom održava Other Movie Lugano film festival, internacionalni festival umetničkog autorskog filma koji će trajati od 3. do 13. oktobra.

Organizator i direktor festivala je Drago Stevanović, fotograf i režiser dokumentarnih i kratkih filmova, čovek sa naših prostora, koji već skoro četiri decenije živi i stvara u Švajcarskoj. Godinama radi kao scenski fotograf Narodnog pozorišta italijanskog dela Švajcarske. Bio je učesnik na mnogim kolektivnim izložbama, a više njih je i samostalno priredio. Stevanović je izgradio mostove među narodima, a glavni motiv mu je ljubav prema umetnosti. Svoju priču za „Vesti“ započinje ovako:

– Obično u intervjuima kažem da fotografišem od rođenja. Prve izložbe sam imao davno u vreme gimnazijskih dana u Domu kulture „Vuk Karadžić“ u Loznici, pa onda kao student u Novom Sadu. Niko nije verovao da studiram prava, šetao sam sa fotografskim aparatom i gledao svet kroz objektiv. Isto je i sa filmom, rano sam počeo da radim sa kamerom super 8 i ta ljubav me još drži.

Naš sagovornik je rođen u Banovićima, u vreme bivše Jugoslavije poznatom rudarskom gradiću u BiH.

– Odrastao sam u okolini Zvornika, potom su usledili novosadski fakultetski dani. April u Beogradu sam proveo vojnički. Sad kad kažem da idem kući, to se odnosi na Beograd. Ali se najviše osećam kao „tićineze“ jer u ovoj kulturi stvaram.

Više od pola života Stevanović je u Švajcarskoj i radeći na mnogim važnim projektima, predstavljao je i svoju zemlju.

– Mislim da je jednostavno predstavljati ono što jesi, jer sve konotacije mog srpskog porekla su tu. Počev od prezimena koje se završava na „ić“ do duše balkanske. Mislim da je bitno baš kulturom predstaviti naše poreklo, posebno u ovim ludim vremenima koje smo preživeli i još živimo. Mi smo deo evropske, svetske kulture oduvek, ali mnogi naši ljudi ovde to stidljivo pokazuju.

Plakat ovogodišnjeg festivala

Deveti put zaredom održava se festival filma čiji je tvorac Drago.

– Festival je moja kreacija i zaista ga doživljavam kao svoje čedo, čak i više. Svu snagu, rad, trud i entuzijazam sam uložio da dobije željenu formu ali i novčana sredstva, bez toga nije moguće ovako nešto ostvariti. Godinama sam bio prisutan na velikom festivalu u Lokarnu i to mi je dalo mnoge ideje za početak. Susreti sa velikanima filma, ali i običnim ljudima i fotografima pre svega.

Stevanoviću su pomagali i Švajcarci i naši ljudi.

– Kad sam počinjao nisam razmišljao naši-vaši, svi su moji. Umetnost se ne razdvaja na nacije. Svakako da u mom timu ima i naših ljudi koji imaju iste poglede na umetnost. Festival je baziran na volonterskom radu i ljudi dolaze, odlaze i ostaju. Jedan od njih je veoma ambiciozan mladić, Vladimir Miletić.

O festivalu dodaje i sledeće:

– Mi smo neprofitna radna grupa koja promoviše bioskopsku umetnost. Other Movie Lugano Film Festival kulturni je most između Istoka i Zapada, a istovremeno daje vidljivost kvalitetnom autorskom filmu. Odluka da ga nazovemo Other (drugo / drugačije) odražava želju da publici ponudimo „drugačiji“ filmski festival od onog koji se trenutno nudi širom kantona Tićino i ostatka Švajcarske – ističe Stevanović.

Festival, koji nije komercijalnog karaktera, od 2016. je pod pokroviteljstvom države Švajcarske i kantona Tićino.

I portret je umetnost: Drago sa pokojnim Markom Nikolićem

Izložbe i nagrade

Drago Stevanović je imao brojne samostalne i kolektivne izložbe svojih fotografskih radova, a nagrade i priznanja prate njegov rad.

– Najveća nagrada, pored diploma kojih je zaista mnogo, je mogućnost da stvaraš. Za mene je veliko zadovoljstvo imati kontakt sa publikom, posetiocima izložbi, razmeniti mišljenje i naravno prihvatiti kritike. Lep je osećaj imati 500 ljudi u dve večeri otvaranja izložbe. Lepo je izaći i nakloniti se na pozornici, reći: „Dobro veče“i čuti aplauz.

Kusta i „mladi lavovi“

Stevanović je sarađivao sa mnogim poznatim imena našeg glumišta i filma.

– Moje veze sa Srbijom, Beogradom mi uvek donesu zanimljive goste i filmove. Ali, iskreno, vodio sam se uvek umetničkim kriterijumima kod izbora, presudno je bilo i šta je, odnosno ko je, u određenom momentu aktuelan, bez razlike odakle dolazi film ili autor. Prvih godina sam sarađivao sa Filmskom akademijom iz Beograda, imao sam lepu saradnju i sa mitskim Festivalom kratkog filma u Beogradu. Neki od tih mladih reditelja danas žive u Švajcarskoj, kao na primer Luka Popadić i Stefan Ivančić koji sada radi za Lokarno film festival, zatim Nikola Ilić i njegova supruga Korina Švingruber Ilić. Njihovi filmovi su imali zapažen uspeh kod publike. Od velikana srpskog filma pomenuo bih saradnju sa Emirom Kusturicom i Kustendorfom. Na festivalu smo imali izložbu fotografija i postera povodom destogodišnjice postojanja Kustendorfa. Prikazali smo Kustin dokumentarni film i predstavili knjigu izdatu tim povodom. Tih dana je Emir Kusturica imao i uspešan koncert na džez festivalu u Luganu.

Drago sa portugalskim režiserom Pedrom Kostom

Bajalice iz Bosne

– Ove godine u finalnom delu predstavljamo mladu režiserku iz Srbije Maju Novaković, sa filmom poetičnog naziva „A sad se spušta veče“. Taj dokumentarni film prikazuje gorko-slatki život dve starice koje žive izolovano u brdima istočne Bosne. Film ističe nematerijalno kulturno nasleđe kroz prikaz bajalica i rituala protiv vremenskih nepogoda, grada i oluja. Prikazuje se jednostavnost i čistota njihovog života, ali i mukotrpan rad. Hteli smo da ugostimo Maju da ona otvori festival svojim filmom, ali nas je Covid 19 sprečio u tome kao i u mnogo čemu drugom. Film ćemo svakako prikazati i preporučujem ga od srca – ističe Drago Stevanović.