Privatna arhiva
Ostoja Vučić

Ako bih u tri reči morao da opišem sopstveni utisak o srpskoj zajednici u Australiji, u poslednjih desetak godina, onda bi te reči bile: “Uspeh naših ljudi”.

Jednostavno rečeno, zadivljen sam koje sve domete su naši ljudi ostvarili u različitim sferama života. Uspeh u privredi, naročito u građevinskoj industriji, zatim prisutnost u finansijskom sektoru, državnim organima i političkim strukturama, u skoro svim područjima života i naravno uspeh na ličnom planu.

Ono što fascinira jeste činjenica da su stručnjaci srpskog porekla prisutni i u domenu nauke na Petom kontinentu. Prirodno je očekivati da narod koji je iznedrio Nikolu Teslu, Milutina Milankovića, Mihajla Pupina… nastavlja da daje doprinos svetskoj nauci.

Jedan od naučnika svetskog glasa, a srpskog porekla je i profesor Ostoja (Steve) Vučić iz Sidneja.

Profesor Vučić je direktor neurofiziologije na Odeljenju neurologije u bolnici u Vestmidu (Westmead Hospital), redovni je profesor Univerziteta u Sidneju (University of Sydney), predavač na mnogim drugim univerzitetima i stručnim skupovima.

Ovaj ugledni naučnik je diplomirao medicinu 1996, a doktorirao 12 godina kasnije na univerzitetu Novog Južnog Velsa (University of New South Wales) s temom “Patofiziološki mehanizmi koji uzrokuju amiotrofičnu lateralnu sklerozu”.

Profesor je nastavio sa usavršavanjem i istraživačkim radom, da bi 2019. godine postao doktor nauka (Dsc) na istom univerzitetu. Član je mnogih australijskih i svetskih naučnih i istraživačkih udruženja i organizacija, od kojih izdvajamo članstvo u prestižnoj Australijskoj akademiji za medicinu i zdravstvo.

Razgovor sa Ostojom Vučićem smo vodili u prijatnom ambijentu Darling Harbora u Sidneju, krstareći kroz razne teme – od naučnih otkrića s kojima je upoznat, preko onih koja su njegova lična, pa sve do značaja obrazovanja i pravoslavlja za srpsku zajednicu na Petom kontinentu.

Doprinos nauci

 Možete li da objasnite neurološku bolest, koja je vaša uža specijalnost?

– Reč je o retkom oboljenju koje se zove amiotrofična lateralna skleroza ili skraćeno ALS. Ona pripada grupi neuroloških bolesti koje uglavnom uključuju neurone, odnosno nervne ćelije koje kontrolišu voljne mišićne pokrete kao što su hodanje, rukovanje, govor, pokreti vilice. Najveći problem s ovom bolešću je taj što je progresivna, što znači da se vremenom simptomi pogoršavaju.

U čemu se ogleda vaš doprinos istraživanju?

– Sa još nekoliko kolega bio sam u manjini, da se tako izrazim, kada je reč o tome odakle potiče ova bolest. Naime, mi smo bili mišljenja da ova bolest u stvari nastaje u mozgu, a ne u samim mišićima kako je tvrdila većina drugih kolega. Nakon detaljnog istraživanja, došli smo do zaključka da su inicijatori bolesti ipak u mozgu.

Profesor sa porodicom i prijateljima na ceremoniji dodele doktorata

Koji su uzroci bolesti?

– To je dobro pitanje, ali potpun odgovor vam na žalost ne mogu dati. Istraživanjima je utvrđeno da su ovom oboljenju skloni sportisti, posebno oni koji udaraju glavom loptu. Svaki udarac glavom ili u glavu je na neki način stres za mozak i mogući faktor koji utiče na razvoj bolesti u poznom dobu. Generalno mišljenje nauke je da su uzroci nastanka ALS još uvek nepoznati.

Ne preterujte u jelu i piću

Iako uzročnici praktično nisu poznati, imate li preporuku kako sprečiti njen razvoj?

– Pre svega su važni način života i ishrane. Veoma je bitno da se ne preteruje u jelu i piću, da se izbegava alkohol, cigarete, bilo kakvi opijati i da se što manje konzumira hrana koja nije primerena za ovdašnju klimu. Tu mislim na svu hranu koju želudac teže vari.

Koji su simptomi, a kakve su posledice amiotrofične lateralne skleroze?

– Malaksalost mišića pre svega u rukama i nogama, zatim problemi s govorom, gutanjem i disanjem kao i “sušenje” mišića koje prati napredovanje bolesti. ALS je, kao što smo pomenuli, progresivna bolest i njen vek trajanja, odnosno očekivani životni vek obolele osobe je između tri i pet godina.

Slažete li se da skoro svaka hronična bolest zahteva promenu životnog stila?

– Apsolutno. Pored gore navedenog, za sprečavanje ove, a najverovatnije i svih drugih bolesti, potrebno je da se čovek ne nervira, da se posveti duhovnom i da provodi vreme s ljudima koje voli, pre svega sa svojom porodicom.

Profesor Vucic i novinar Vesti Milan Vlasic u Darling Harboru

Značaj verskog života

 S obzirom na to da ste religiozan čovek, a da potičete s Balkana gde se u vreme komunizma i socijalizma smatralo da nauka isključuje religiju, možete li se složiti s mišljenjem da moderna nauka u stvari potvrđuje postojanje ideje i vrednosti proklamovane kroz jevanđelja i pravoslavna učenja?

– Definitivno je tako! Moja religijska ubeđenja utemeljena na pravoslavlju i svetosavlju se samo potvrđuju kroz naučne spoznaje do kojih moderna nauka dolazi. Naglasio bih značaj učestvovanja i davanja maksimalnog doprinosa kada su u pitanju obredi naše Srpske pravoslavne crkve, jer je crkveni život od izuzetnog značaja, kako za srpsku zajednicu u Australiji, tako i za svakog od nas kao pojedinca – zaključuje naš sagovornik.

Tokom razgovora, profesor Vučić deluje veoma skromno, kada je u pitanju njegov doprinos nauci. Ali, pogledom na domete u polju neurologije, spisak naučnih radova, dostignuća i priznanja, uviđamo da je reč o vrhunskom stručnjaku.

 Istraživački rad i privatna praksa

Pored naučnog i istraživačkog rada, imate i svoju privatnu ordinaciju gde lečite ljude koji boluju od amiotrofične lateralne skleroze. Kako uklapate sve profesionalne obaveze?

– Ja sam pre svega naučnik i imam dosta obaveza, kako na fakultetu, tako i u bolnici gde sam zadužen za neurofiziologiju na Odelenju za neurologiju. Zbog toga je i rad u privatnoj ordinaciji sveden samo na jedan dan nedeljno.

Značaj vere za našu zajednicu

Šta biste iz vašeg ugla – kao naučnik, a istovremeno i član srpske zajednice, izdvojili kao najznačajnije?

– Pre svega moram da naglasim važnost obrazovanja na nivou nauke, ali takođe i religije. Pravoslavlje je za mene, kao i za sve članove srpske zajednice u Australiji, od nemerljivog značaja i važnosti.

Hoking bolovao od ALS

Amiotrofična lateralna skleroza je izuzetno retko oboljenje, koje kako je rekao i profesor Vučić, u većini slučajeva traje od tri do pet godina. Daleko manji broj obolelih ima duži životni vek, a prema podacima britanske Nacionalne zdravstvene službe, jedan od ljudi koji je najduže živeo sa ALS-om bio je čuveni teoretičar fizike i astrofizičar Stiven Hoking.

Njemu je bolest dijagnostikovana 1963, a preminuo je 2018, čak 55 godina kasnije. Hoking je uprkos bolesti postigao velika naučna dostignuća, iako je veći deo života bio vezan za invalidska kolica, a preko tri decenije govorio je uspomoć kompjutera.

ALS je u Americi poznat kao Lu Gerigova bolest, po čuvenom bejzbol igraču Lu Gerigu, koji je od ovog oboljenja preminuo 1941.

POSTAVITE KOMENTAR

Upišite vaš komentar
Upišite vaše ime