Univerzitet Harvard pojavio se danas na saveznom sudu u ključnom slučaju u svojoj borbi sa administracijom američkog predsednika Donalda Trampa, tvrdeći da im je vlada nezakonito smanjila federalno finansiranje za 2,6 milijardi dolara, javlja AP.
Trampova administracija mesecima napada najstariji i najbogatiji univerzitet u zemlji sankcijama, dok postavlja niz zahteva, osuđujući ga kao žarište liberalizma i antisemitizma.
Harvard se opirao, a tužba zbog smanjenja istraživačkih grantova predstavlja glavni izazov za administraciju u zastoju koji se široko prati u visokom obrazovanju i van njega.
Advokat Harvarda Stiven Lehotski rekao je danas na saslušanju da se slučaj odnosi na pokušaj vlade da kontroliše “unutrašnje funkcionisanje” Harvarda.
Ako se ne poništi, smanjenje finansiranja Harvarda bi moglo dovesti do gubitka istraživanja, narušavanja karijera i zatvaranja laboratorija, rekao je Lehotski.
Slučaj je pred okružnim sudijom SAD Alison Barouz, koja predsedava tužbama Harvarda pokrenutim protiv napora administracije da ga spreči u prijemu stranih studenata.
U tom slučaju, ona je privremeno blokirala napore administracije.
Na današnjem saslušanju Harvard ju je zamolio da poništi niz zamrzavanja finansiranja.
Takva presuda, ako ostane na snazi, oživela bi Harvardov veliki naučni i medicinski istraživački program i stotine projekata koji su izgubili federalni novac, navodi AP.
Ne odlaze uvek ljudi sa svog ognjišta vođeni željom da putuju i upoznaju svet. Najteže je kad ih otera nemaština i pošalje u borbu da se preživi. Mnogi naši sugrađani su spas našli u izbeglištvu od teškog života. Svoj hleb na Zapadu je našla i Suzana Ivanović iz Donjeg Brijanja kod Leskovca.
U jedan kofer je stavila svu svoju nadu, mladost i upornost i krenula u nepoznato. Stigla je u Vićencu davne 2000. u nameri da svom sinu Lazaru, tada šestogodišnjaku, pruži sigurniju budućnost. Početak joj bio toliko težak da se sa suzama priseća tih dana. Prvo je došao suprug, a zatim su spajanjem porodice ona i dete dobili boravišnu vizu.
Put u bolji život
– Svaki početak je težak i traumatičan, to znamo svi koji smo ostavili prag rodne kuće i krenuli u neizvesnost. Nisam znala jezik, nisam mogla da nađem adekvatan posao; počela sam sa čišćenjem, a onda sam radila kao konobarica dok nisam naučila jezik. Moj sin je završio prvi razred osnovne škole u Srbiji i za mesec dana letnjeg raspusta smo morali da ga naučimo latinicu, jer je u školi savladao samo ćirilicu. Sve je to bilo traumatično i za njega i za nas roditelje. Ali želeli smo pošto-poto da odemo iz zemlje, pa i po cenu života; nismo imali nikakvu perspektivu: fabrike su bile zatvorene, posla ni na vidiku, zdravstvo u raspadu, jednostavno bezizlazna situacija. Kupovali smo benzin u flašama i čuvali litar benzina u gepeku za ne daj Bože, da imamo da stignemo do doma zdravlja ili bolnice, jer kola hitne pomoći nisu dolazila po bolesnika, nisu imali gorivo – ističe Suzana.
Težak život
– U Srbiji su nas izdržavali svekar i svekrva koji su radili u Nemačkoj, ali to nije dostojanstven život niti dostojan mladog, zdravog i pravog čoveka. Krajem juna sam došla u Italiju i već u julu sam počela da radim u jednoj agenciji za čišćenje. Ustajala sam u pola šest, odlazila da čistim fabriku i onda trčala kući da odvedem dete u školu. Lazara se sam budio, oblačio, doručkovao i čekao mene da ga odvedem u školu. Počeli smo polako da se privikavamo na novu zemlju, kulturu, jezik, običaje i okruženje. Sticali prve prijatelje Italijane, sprijateljili se sa komšilukom, život je poprimao druge boje. Onda se rodila Jana, kupili smo stan, auto i sve je počelo da funkcioniše, ali u trčanju za svim tim zapostavili smo brak kao zajednicu; počele su prve nesuglasice i krajnji ishod je bio razvod. Platili smo preskupo cenu novog života. Nisam ni slutila da će se sve tako odvijati. Posle razvoda ostala sam sama sa dvoje dece; da sam bila u Srbiji ne znam šta bi sa nama bilo – kaže ona.
Suzana, Fabio i deca
Susret sa Fabiom
– Navikli smo na život utroje. Radila sam po ceo dan, od ujutru do uveče, kako bismo imali pristojan život. Posle izvesnog vremena sudbina ili slučaj hteli su da ne ostanem usamljena i srela sam Fabia, mog sadašnjeg supruga. Posle godinu dana upoznavanja, odlučili smo se na zajednički život i 2023. našu ljubav smo krunisali brakom, hteli smo da je ozvaničimo i pred zakonom, a i pred Bogom, što se u narodu kaže, i da damo sebi novu šansu da budemo srećni. Moj suprug Fabio Canaglia ide vrlo rado u Srbiju, tamo se lepo oseća, prija mu boravak; voli našu gostoprimljivost, prostodušnost našeg čoveka sa sela, pošto mi boravimo mahom u Donjem Brijanju. Dok sam bila mlada, nisam nikad maštala da napustim svoju rodnu grudu, kuću i roditelje, ali su zvezde za mene imale drugi plan. U poslednje vreme radila sam u školi sa decom sa posebnim potrebama. Još više sam shvatila koliko je važno zdravlje, bez njega nema ništa, nema sopstvene samostalnosti, sreće i što je najvažnije, nema života dostojnog čoveka. Zahvalna sam životu i nebesima što sam našla svoje mesto pod suncem, a i što su moja deca zdrava i dobri mladi ljudi, akademski građani, Lazar već, a Jana uskoro. Moj cilj je ostvaren, ali je cena bila previsoka. Kad se osvrnem za sobom, ne bih se vratila nazad, jer ništa više nije isto; bolno je kad pomislim, vrata nisu zatvorena, ali je strah ostao usađen, ukorenio se u moju dušu, njega se teško osloboditi. Ponekad me uhvati neko čudno osećanje tuge i nemira i drži me kratko; zagrlim samu sebe i kažem sebi, tešim se – imaš sve, život je lep, živi ga, nema oplakivanja prošlosti, ona je iza, prošla je, ne vraća se, a ni ti se ne vraćaj, hodaj samo napred u budućnost, kakva god da je – otkriva Suzana.
Fabio obišao Đavolju varoš
Srpski zet uživa u seoskoj idili
Suzanin suprug Fabio uživa u svakom odlasku u Srbiju. Boravak u Donjem Brijanju ga podseća na život na selu u Italiji od pre četrdeset godina.
– Kad sam u Srbiji, uvek se vratim u detinjstvo: životinje su slobodne, hodaju po dvorištu, bunar u svakom domaćinstvu, šporet na drva, jednostavno seoska bajka koje više kod nas nema. Srpsko gostoprimstvo je svetinja, hrana je ukusna i volim sve da jedem i pijem u domovini moje supruge. Jedino što moram da budem oprezan kad hoću vodu da pijem, jer je bilo slučajeva da sam popio rakiju umesto vode, da ne uzmem pogrešnu flašu; u plastičnim flašama za vodu čuva se rakija u frižideru. Svi me u selu pozdravljaju, ljubazni su, zovu me srpski zet. Dva puta godišnje idemo u Srbiju. Obišao sam Niš, Kragujevac, Zlatibor, Drvengrad, Prolom Banju, Đavolju varoš, koja me je fascinirala, i još mnoge druge gradove. Slavim pravoslavni Božić i Uskrs isto kao i katolički, bez razlike, poštujem sve pravoslavne svece, kao i katoličke. Različitost nas spaja, a ne razdvaja – ističe Fabio.
Suzana je našla svoju drugu polovinu koja voli ne samo nju, već i njenu otadžbinu. I ono nepoznato sa početka postalo joj je drago, poznato i spasonosno.
Snimiti vulkan iznutra doskoro je bilo nemoguće, ali nove tehnologije nam pružaju uvid u grotlo lave.
Naučnici iz Francuskog nacionalnog centra za naučna istraživanja (CNRS) i Pariskog instituta za planetarnu fiziku (IPGP) razvili su inovativnu tehniku snimanja koja omogućava dosad neviđen uvid u to – kako vulkan izgleda iznutra – do dubine od 10 kilometara, uz rezoluciju od svega 100 metara.
Ova metoda, inspirisana medicinskim snimanjem i optičkim mikroskopima, predstavlja unapređenje postojeće tehnike poznate kao “matrix imaging”. Njena prednost je što omogućava analizu seizmičkih talasa i njihove putanje kroz Zemljinu koru i vulkanske strukture, čak i kada su dostupni samo malobrojni seizmografi (geofoni), piše Science Alert.
Za testiranje metode izabran je vulkan La Sufrijer (La Soufrière) na ostrvu Gvadelupe, čija mreža senzora je prilično oskudna. Ipak, koristeći kompleksnu matematičku obradu i takozvani efekat memorije – način da se rekonstrušu izobličeni seizmički talasi – naučnici su uspeli da “očiste” podatke i dobiju jasniju sliku o unutrašnjim slojevima vulkana.
Ono što su otkrili jesu složeni magmatski rezervoari, povezani sa duboko ležećim geološkim strukturama. Ova saznanja mogu znatno doprineti preciznijem predviđanju vulkanskih erupcija, što u nekim delovima sveta može spasiti mnogo života.
Jedna od ključnih prednosti ove metode jeste to što ne zahteva dodatne senzore – funkcioniše sa već postojećim podacima. Zbog toga naučnici smatraju da bi “matrix imaging” moglo postati revolucionarno sredstvo u proučavanju i modelovanju vulkanskih sistema širom sveta.
U Mesnoj zajednici Vinska, jednom od sela opštine Brod na severu Republike Srpske, ovih dana obeležen je vredan jubilej – 50 godina od osnivanja Fudbalskog kluba Sloboda.
U znak sećanja na pola veka od osnivanja okupili su se nekadašnji igrači i osnivači a u njihovu čast odigrana je i revijalna utakmica dve pionirske ekipe FK Polet 1926 iz Broda. Grupa nekadašnjih igrača i stariji meštani radili su duže od mesec i po dana dok su sredili okolinu, fudbalski teren, tribine, svlačionice i klupsku prostoriju.
Svi ovi sadržaji dobili su novi sjaj i podsetili na 1975. godinu kada se sa velikim entuzijazmom krenulo u osnivanje sportskog društva na inicijativu omladinske organizacije Mesne zajednice Vinska kojoj pripadaju i sela Gornji Klakar, Gornja i Donja Vrela i Grk.
Mirun Jokanović trener pionira sa ekipom FK Polet 1926
Ostalo je zabeleženo da su tada u sastavu Sportskog društva Vinska delovale sekcije rukometa, stonog tenisa, odbojke i šaha. Prvi predsednik Sportskog društva Vinska bio je Dobren Grabovac, predsednik Fudbalskog kluba Sloboda Radivoje Danilović a sekretar je bio Boro Šukurma, koji je bivši igrač, svedok osnivanja i jedan od inicijatora i učesnika u pripremama za obeležavanje pola veka od osnivanja.
On je zajedno sa profesorom Teodorom Trifunovićem, koji je hroničar sela Vinska i Mesne zajednice, podsetio prisutne na svečanosti povodom pola veka od osnivanja FK Sloboda na taj period.
Bivši igrači i aktivisti FK Sloboda Vinska
U sportskom i rezultatskom smislu FK Sloboda imao je najviše uspeha u periodu od 2000. do 2006. godine, kada se takmičio u Drugoj fudbalskoj ligi Republike Srpske i Kupu FSRS gde je stigao do četvrtfinala. Zabeleženo je i da je dve godine posle osnivanja, 1977. godine Sloboda bila prvak B lige a 1991. jesenski šampion Međuopštinske fudbalske lige Brod-Derventa.
Zanimljivo je da je 1991. godine uoči izbijanja rata na ovim prostorima Mesna zajednica Vinska bila domaćin Opštinskog susreta boraca i omladine Sloboda.
Ratna zbivanja na ovim prostorima prekinula su sve aktivnosti u FK Vinska a obnova rada i aktivnosti započela je 1996. godine, da bi period od šest godina, od 2000. do 2006., bio je najuspešniji u sportskim rezultatima i takmičenjima.
Ponovo oživele tribine fudbalskog igrališta
Kao i druge mesne zajednice brodske opštine i Mesna zajednica Vinska sa pripadajućim selima ostala je bez dobrog dela stanovništva tokom pet godina ratnih događaja na ovim prostorima, tako da je bilo sve manje dece i omladine koji bi nastavila sportski život FK Sloboda.
Zbog toga je 2017. godine FK Sloboda zvanično prestao da radi i izbrisan je iz evidencije opštinske fudbalske organizacije. Profesor Teodor Trifunović je u svom obraćanju na svečanosti, uz ovu konstataciju, izrazio nadu da će nove generacije mladih u ovom delu brodske opštine obnoviti život i rad FK Sloboda, koji je izbrisan iz zvanične evidencije, ali nije izbrisan iz srca i sećanja Vinšćana.
Boro Šukurma i Teodor Trifunović
Razlog više za ovakvu nadu je i podrška opštinske vlasti u pripremama za obeležavanje jubileja o čemu je govorio i načelnik opštine Milan Zečević, koji je naglasio važnost delovanja sportskih i drugih organizacija na selu.
Posle odigrane revijalne utakmice podeljene su zahvalnice zaslužnim članovima i sponzorima a onda nastavljno druženje uz prisećanje na pola veka postojanja ovog sportskog kolektiva osnovanog u selu Vinska 1975. godine.
Američka vojska će ponovo izvesti napade na iranska nuklearna postrojenja ako bude potrebno, izjavio je američki predsednik Donald Tramp na društvenoj mreži „Istina“.
„Iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči rekao je o iranskim nuklearnim postrojenjima: ‘Šteta je veoma velika, uništena su.’ Naravno da jesu, kao što sam rekao, i ponovićemo to ako bude potrebno!“, napisao je Tramp, komentarišući intervju koji je Arakči dao kanalu „Foks njuz“.
Istovremeno, postoji netačnost u citatu koji je šef Bele kuće pripisao Arakčiju.
Iranski ministar je priznao da su američki udari izazvali „ozbiljna i teška razaranja“, ali nije govorio o uništenju nuklearnog programa.
U međuvremenu, Tramp je ponovo pozvao kanal Si-En-En da otpusti novinarku Natašu Bertran, koja je ranije, pozivajući se na obaveštajne podatke, izvestila da američki udari nisu uspeli da unište glavne komponente iranskog nuklearnog programa, već su samo usporili njegov razvoj. Američke vlasti su demantovale Bertrandove reči i započele istragu o curenju informacija.
Hronologija zaoštravanja na Bliskom istoku
Izrael je u noći na 13. jun započeo vojnu operaciju protiv Irana, optuživši ga za sprovođenje tajnog vojno-nuklearnog programa. Mete vazdušnih napada i diverzantskih grupa bili su nuklearni objekti, visoki vojni zvaničnici, poznati nuklearni fizičari i vojne avio-baze.
Iran je negirao optužbe, odgovorivši na njih svojim napadima. Tokom 12 dana, obe strane su razmenjivale napade, kojima su se priključile i SAD, koje su u noći na 22. jun izvele jednokratni napad na nuklearne objekte Irana. Nakon toga, Teheran je uveče 23. juna izveo raketne napade na američku bazu El Udejd u Kataru, uz napomenu da iranska strana ne namerava da ide ka daljoj eskalaciji.
Podsetimo, predsednik SAD Donald Tramp je potom izrazio nadu da se Iran napadom na američku bazu u Kataru „smirio“ i da sada postoji šansa za postizanje mira i stabilnosti na Bliskom istoku. Istakao je da su Izrael i Iran postigli dogovor o prekidu vatre, koji bi, po isteku 24 sata, trebalo da postane „zvanični kraj 12-dnevnog rata“.
Američki ambasador u Izraelu Majk Hakabi kritikovao je danas zajedničko saopštenje 25 zapadnih zemalja u kojem se Izrael poziva da okonča rat u Gazi, nazivajući ga “odvratnim”, dok Izrael odbacuje saopštenje Velike Britanije i još 24 zemlje, ocenivši da “šalje pogrešnu poruku Hamasu”.
Velika Britanija i 24 zemlje optužuju Izrael za “postepeno dostavljanje” pomoći civilima u Gazi, osuđujući “zastrašujuća” ubistva.
“Model pružanja pomoći izraelske vlade je opasan, podstiče nestabilnost i lišava stanovnike Gaze ljudskog dostojanstva. Osuđujemo pomoć kap po kap i nehumano ubijanje civila, uključujući decu, koji pokušavaju da zadovolje svoje najosnovnije potrebe za vodom i hranom. Zastrašujuće je da je više 800 Palestinaca ubijeno dok su tražili pomoć”, ističe se u zajedničkom saopštenju koje je objavio britanski Forin ofis.
„Odvratno! 25 zemalja vrši pritisak na Izrael umesto divljaka Hamasa!“, naveo je američki ambasador u Izraelu Majk Hakabi u objavi na društvenoj mreži X.
“Gaza pati iz jednog razloga: Hamas odbacuje SVAKI predlog. Kriviti Izrael je iracionalno“, dodao je američki diplomata čiji poruku objavlju izraelski mediji.
Izrael je odbacio zajedničko saopštenje Velike Britanije i još 24 zemlje, ocenivši da “šalje pogrešnu poruku Hamasu”
Izraelsko ministarstvo spoljnih poslova je u saopštenju ocenilo da je zajednička izjava grupe zapadnih zemalja “odvojena od stvarnosti i šalje pogrešnu poruku Hamasu”.
Dodaje se kako “sve izjave i sve tvrdnje treba da budu usmerene ka jedinoj strani odgovornoj za nedostatak dogovora o oslobađanju talaca i prekidu vatre: Hamasu, koji je započeo ovaj rat i produžava ga“.
Izraelsko ministarstvo ističe da teroristička grupa (Hamas) “tvrdoglavo” odbija najnoviji predlog o prekidu vatre, na koji je Izrael pristao, “vodi kampanju širenja laži o Izraelu” i “namerno deluje na povećanje napetosti i štete civilima koji dolaze da prime humanitarnu pomoć”.
Saopštenje, po oceni izraelskog ministarstva, ne usmerava pritisak na Hamas
“U ovim osetljivim trenucima tekućih pregovora, bolje je izbegavati izjave ove vrste“, navodi se.
Dok nekoliko evropskih saveznika – uključujući Nemačku, Češku, Mađarsku i Slovačku – nije potpisalo dokument – nemački ministar spoljnih poslova Johan Vadeful rekao je u ponedeljak da je razgovarao telefonom sa ministrom spoljnih poslova Gideonom Saarom i izrazio svoju „najveću zabrinutost zbog katastrofalne humanitarne situacije, posebno u svetlu širenja izraelske ofanzive u Gazi”, navodi Tajms of Izrael.
Ministar kulture Srbije i predsedavajući vladine Komisije za Hilandar Nikola Selaković izjavio je danas da su radovi na objektima u tom manastiru, koji su zahvaćeni požarom 2004. godine, gotovo u potpunosti završeni, a do sada je u obnovu uloženo dve milijarde i 117 miliona dinara.
Selaković je na sednici Komisije za Hilandar, održanoj u tom manastiru, naveo da slede sitniji zanatski radovi i umetnički radovi na oštećenim paraklisima Svetog Save i Svetog Dimitrija.
Kako se završava obnova postradalih delova manastira, u narednoj godini planirani su i novi zadaci – radovi u ekonomskoj zoni manastira i izgradnja manastirske riznice, rekao je Selaković, saopštilo je Ministarstvo kulture.
Američki predsednik Donald Tramp zainteresovan je za povlačenje iz ukrajinskog sukoba i diplomatski i vojno, uprkos njegovoj saglasnosti na isporuke novog oružja Kijevu, izjavio je bivši savetnik za nacionalnu bezbednost američkog lidera Džon Bolton, a objavio „Volstrit džornal“.
„Tramp stvara sopstvene puteve za bekstvo iz sukoba u Ukrajini. Udovoljio je hitnim zahtevima za pomoć od strane zarobljenih ukrajinskih branilaca, ali je izbegao dugoročne obaveze“, ocenio je Bolton.
Tramp je prethodno, 14. jula, objavio da će SAD poslati 17 sistema protivvazdušne odbrane „patriot“ u Evropu, od kojih će većina kasnije završiti u Ukrajini. On (Tramp) je takođe rekao da je „veoma nezadovoljan“ Rusijom i zapretio „veoma strogim tarifama“ od „oko 100 odsto“ ako se sporazum o prekidu vatre u Ukrajini ne postigne u roku od 50 dana.
Prema rečima republikanskog senatora Lindzija Grejama, autora zakona o carinama od 500 odsto na uvoz iz zemalja koje kupuju rusku naftu, gas, uranijum itd., carine koje je predložio Tramp uticaće na kupce ruske nafte, uključujući Kinu, Indiju i Brazil.
Bolton je napomenuo da danas Amerikanci koji očekuju da će Tramp podržati Kijev računaju na ta obećanja. Međutim, prema rečima bivšeg savetnika za nacionalnu bezbednost, Tramp bi mogao da „opere ruke“ kada istekne rok od 50 dana i da ne učini ništa protiv Rusije.
Dodao je da bi Trampov drugi mandat mogao da rezultira „potpunim neuspehom odbrambenog budžeta“. Bolton smatra da je „očigledno“ rešenje slanje „patriota“ u Kijev i povećanje finansiranja proizvodnje protivvazdušne odbrane.
„Naglasio je da Vašington ne daje ništa Kijevu, već samo proizvodi ‘patriote’ i dobija novac za njih od NATO saveznika koji ih isporučuju Ukrajini. Ovo je glupo, kao da finansijski troškovi nekako nadmašuju geostrateške koristi od ove odluke za Ameriku. Bio bih srećan kada bi Tramp sledio Reganov program „mir kroz snagu“, rekao je Bolton.
Ovo nije prvi put da Bolton kritikuje Trampov pristup rešavanju ukrajinskog sukoba. Konkretno, u maju je rekao da bi republikanac mogao da odustane od pregovora o mirnom rešenju u Ukrajini kako bi se fokusirao na rešavanje drugih sukoba radi dobijanja Nobelove nagrade za mir.
Ruske vlasti zahtevaju od zapadnih zemalja da prekinu vojnu podršku Ukrajini i naglašavaju da te akcije neće promeniti tok vojne operacije.
„Mir kroz snagu“ bio je ključni princip spoljne i odbrambene politike američkog predsednika Ronalda Regana osamdesetih godina 20. veka. Suština pristupa bila je da samo jakom ekonomijom i modernom vojskom zemlja može sprečiti oružane sukobe i osigurati nacionalnu bezbednost. Za Regana je to značilo značajno povećanje vojnog budžeta, velike programe ponovnog naoružavanja i razvoj novih odbrambenih sistema.
Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Kragujevcu, brzom i efikasnom akcijom uhapsili su M.J. (1985) iz Valjeva, koji se sumnjiči da je sinoć oko 20.30 časova iz automatske puške pucao u pravcu jedne kuće u Primorskoj ulici, saopštio je MUP.
Policija je, postupajući po više prijava građana da je u navedenoj ulici viđeno lice sa oružjem i da su se čuli pucnji, brzo izašla na lice mesta.
Osumnjičeni je savladan i uhapšen, a na licu mesta je pronađena automatska puška, dva noža, kesa sa za sada neutvrđenom količinom municije i ranac u kojem se nalazila municija.
Kod osumnjičenog je pronađena i ručna bomba. Pretresom vozila koje koristi osumnjičeni takođe, pronađeni su nož i sekira.
Poznato je da Rodžer Federer nije baš previše simpatisao Novaka Đokovića, posebno na startu karijere našeg tenisera, pa je tako isplivala izjava stara 16 godina koja nije najbolje „ostarila“. Naime, tada je Federer Novaka opisao kao igrača koji se ne bori do kraja i zna da odustane.
Naime, tokom jednog intervjua 2009. godine Federer je izrekao zanimljive reči o našem teniseru.
Ako je išta Novak u nastavku toku bogate karijere pokazao to je da ne odustaje. Zato i jeste najbolji teniser svih vremena.
„On nije momak koji nikada nije odustajao u svojoj karijeri. Odustao je od mene u Monaku prošle godine zbog upale grla. To su stvari posle kojih se pitate“, rekao je tada Federer.
Ove Federerove reči nisu se dopale Đokovićevim navijačima.
Jedan od navijača istakao je kako ova Rodžerova izjava „nije najbolje ostarila“.
Ove 2025. godine možemo da kažemo da je Novak Đoković najbolji teniser u istoriji, da je osvojio 24 grend slem titule, 40 mastersa, da je najduže bio na prvom mestu ATP liste, da ima bolji međusobni skor i od Federera i od Rafaela Nadala…
