U Prištini su danas obeležene Zimske zadušnice, ali bez organizovanog dolaska vernika iz centralne Srbije kao ranijih godina.
Na polusrušenom i devastiranom prištinskom groblju bilo je samo nekoliko Srba.
Prištinski paroh Staniša Arsić apelovao je na sve koji imaju srodnike sahranjene u Prištini, da makar za Zadušnice obiđu grobove svojih predaka.
– Ako mi njih zaboravimo, znajte da ne postupamo ispravno, a čini mi se da je slika današnjeg dana na pravoslavnom prištinskom groblju zaista žalosna – rekao je sveštenik Arsić, dodavši da zaboravljanjem predaka, gubimo ime i identitet.
Arsić je podsetio da je u Prištini do 1999. godine živelo više od 40.000 Srba, dok ih je danas ostalo oko tridesetak.
Jedan od prištinskih Srba je Miroslav Nikolić, koji je danas došao da zapali sveću na grob svog oca.
– Ja sam jedan od retkih mlađih ljudi koji živi u Prištini. Uglavnom su to stariji i bolesni i oni ne mogu da dođu ni do groblja. Šteta je što oni koji su proterani ne dolaze češće, ali malo ljudi dolazi i na liturgiju u crkvu Sv. Nikole u samom gradu, iako se ona redovno služi – kaže Nikolić.
U pojedinim selima na Kosovu i Metohiji već godinama Srbi ne obilaze groblja svojih predaka zbog bezbednosti, kao što je Mušutište kod Suve Reke, dok je jedno pravoslavno groblje u Đakovici popločano i na njemu je izgrađen park, a drugo je pretvoreno u smetlište.
Groblje u samom gradu Klini je zaraslo u korov i šiblje, u Velikoj Reci kod Vučitrna nasuto peskom, a spomenici na pravoslavnim grobljima u južnom delu Kosovske Mitrovice, Orahovcu Gnjilanu, Belom Polju kod Peći, Kosovu Polju, većinom su polomljeni, dok je na primer pravoslavno groblje u Vitini, u zvaničnim dokumentima prištinskih institucija, preimenovano u albansko.
Kad Svestenici ne rade svoj posao, négo se mesaju u Politiku résultat je ovaj.
Pa i ovaj sadasnji patrijarh je slican Vucicu