Ja, jesam i priznajem – grešna sam. Negde u glavi mi je ostala ona informacija da je jedna sudinica u Novom Sadu imala tarifu za pružanje seksualnih usluga. Pa, ako može delilac pravde, razmišljam, što ne bi poslanici!?
Bilo je i onih manje bukvalnih, ali sa puno simboličnog rezonovanja da je dotična došla među svoje – u javnu kuću. Nije li se, kažu, proteklih godina trgovina mandatima svela na golo političko prostitusanje. Ko da više – njemu poslanik. Po beskrupuloznosti i beščašću tim stranačkim prebezima žene sa pločnika nisu ni prineti. Puritancima koji se sablažnjavaju ovakvim poređenjem lako je izbiti argumente pogrešnog imenovanja stvari.
Sva istraživanja su pokazala da je većina žena u prostituciju otišla iz nužde ili pod prinudom. U politiku se, pak, ulazi dragovoljno, gotovo isključivo vođeni ličnim interesima.
Malo je onih koji su motivisani Aristotelovim filozofijom da se javnim poslom treba baviti radi stvaranja dobro uređenog društva na korist svima. I ako je taj motiv postojao kod nekih na početku karijere, vremenom nestaje. Većina se na kraju samo zanima sa kolikim buđelarom napušta funkciju i sa koliko uticajnom pozicijom. Zapati se, doduše, tu malo i one strasti prema vlasti što deluje poput najgore droge, ali najčešće u paketu sa motivom ličnog bogaćenja.
I dok prostitutke hapse ispod crvenih fenjera, naše javne delatnike što šetaju crvenim tepihom štiti imunitet. I još se sablažnjavaju što je tamo neka "dama lakog morala" htela da uđe u narodnu skupštinu, sve sladostrasno prebirajući koji joj je to poslanik uputio poziv da poseti visoko zdanje i da l’ zbog pružanja profesionalnih usluga ili da se malo prosvetli i upozna sa skupštinskim radom?
A možda i da podnese zahtev za legalizaciju prostitucije? Zašto da ne?
U svetu lažnog morala kakva su većina današnjih društava, hapse se i stavljaju na poternicu "prodavačice ljubavi", ali ne i korisnici njihovih usluga. Ko je tu više "grešan"? Muž koji vara ženu ili dama koja za novac prodaje svoje telo – čistog računa i bez lažnog "volim te"?
Stavljanjem u zakonske tokove "najstarijeg zanata" bilo bi više koristi, nego štete. Zapravo, štete i ne bi bilo, ako se pođe od istorijskog fakta da se prostitucija ne može iskoreniti. Javne kuće bi bile oporezovane, državna kasa punija, "prodavačice ljubavi" sa zdravstvenim kartonom i penzionim stažom, a "izletnici" sigurniji da neće zapatiti neki sifilis ili sidu. Možda će im tada supruge lakše ući u trag, ali neka to prihvate kao izazov da se izbore sa sopstvenim demonima.
Uostalom, ako im je do kurvanja, mogu u politiku. Politika je oduvek bila najizdašnija kurva, a sa visokom pozicijom u svetu odluka i prostitutke su lepše i izdašnije.
