I to je – to! Tako izgleda more! Plavo, ogromno! Pohladno, a prija! I slano! Divno! Sve su to reakcije 40 kosovsko-metohijske srpske dece, probranih od strane raško-prizrenske eparhije, po socijalnim kriterijumima. Nijedan od tih malih Kosovara do sada nikad nije video more, a ovo što su sada ugledali, eto, ne može se ni s čim opisati ili – najslikovitije: kliktati od radosti.
Treću godinu zaredom francusko humanitarno udruženje Solidarnost Kosovo, specijalizovano za olakšavanje života srpskog življa u enklavama, s izuzetnom brigom vodi računa o deci. Redovno im renoviraju škole, kupuju školski pribor, odevaju ih, božićno obraduju igračkama i slatkišima, a evo, leti, vode na plavi Jadran. Ništa lepše od toga. 
– Sećaćemo se ovoga celog života! – cvrkuću uglas mališani.
Sve je kao iz bajke. Istina, putovanje mnogo dugo, klaj-klaj u autobusu, ali prođe u uzbuđenju zbog približavanja moru.
Mesto uživanja zove se Čanj. Nekoliko dana ranije tamo su stigli francuski i srpski volonteri kako bi obavili poslednje pripreme za dolazak dece. Nije išlo uvek glatko, ali je u pravom trenutku sva administracija završena, pa kad se autobus zaustavio, uzbuđenoj deci prilazile su nepoznate tete i čike nasmešnih lica, svakog ponaosob prigrlili, kao da mu je rođeno dete.
|
Gujon brat svih Srba |
-Još kad su izdaleka, kroz prozor autobusa, ugledali more i nepregledni horizont, počeli su da viču kao da su ugledali svetsko čudo. Verujte, stislo mi se srce – opisuje otac Srđan, u Gračanici u sedištu Udruženja, zadužen za sve akcije Solidarnost Kosovo.
U tim poslepodnevnim satima tople dobrodošlice usledeo je smeštaj dece po sobama, ali niko od organizatora i domaćina nije pretpostavio da će biti tako furiozan, niko od malih putnika nije pristao na odmor, već nakon mazanja kojekvim kremama (opomena je da ne treba pocrveneti) – juriš u more, samo dvadesetak metara udaljeno. Stvarno, da se ne veruje, a i ništa lepše nisu mogli zamisliti. Neka se zna: java je lepša od sna!
Proteći će osam dana brzo, ali će se dugo pamtiti sve što su tu doživeli. Prebogat je ispisani dnevni red: lekcije plivanja, pa takmičenje u plivanju, gradnja dvoraca od peska i takmičenje čiji je najlepši, gluma i pesma, crtanje, ples, sport, šetnja, izleti, vožnja brodom, a u manastiru Ostrog svi će se pomoliti za sreću srpskog Kosova i za slobodu i mir, sve ono što im, nažalost, manjka, a u čemu druga dece civilizovanog sveta svakodnevnoi uživaju.
