Pravi dokaz ljubavi krije se u najmanjim trenucima – doslovno u kratkim pauzama između jedne i druge rečenice.
Jedan od najvažnijih, a često zanemarenih fenomena u odnosima naziva se “vreme popravka” (repair latency). Ono označava koliko brzo jedan partner reaguje na pokušaj povezivanja drugog. Taj kratki, gotovo neprimetan trenutak, oblikuje osećaj sigurnosti i poverenja u vezi i ima dugotrajan uticaj na to koliko voleno i sigurno se osećamo, tvrdi psiholog Mark Travers.
– U istraživanjima sa decom i roditeljima pokazalo se koliko su te “mikropauze” važne. Deca koja su bila izložena većem stresu imala su duže razdoblje pre nego što bi ponovo uspostavila emocionalnu povezanost sa roditeljem. Nije bilo presudno samo to da li su popravili odnos, već i koliko brzo su to učinili. Na isti način, u odraslim vezama brzina kojom partner odgovara na naš pokušaj povezivanja snažno utiče na osećaj bliskosti i emocionalne sigurnosti – objašnjava Travers za “Psychology Today”.
Prema psihologu Džonu Gotmanu, ti mali pokušaji povezivanja nazivaju se “ponude” (bids) i čine osnovu emocionalne komunikacije između partnera.
– To mogu da budu i naizgled sitni znaci – pogled, uzdah ili jednostavna rečenica poput “pogledaj taj zalazak sunca”. Nije presudno samo da partner odgovori, nego i koliko brzo odgovori. Na neurološkom nivou, naš mozak brzu reakciju tumači kao signal sigurnosti, dok odlaganje stvara osećaj nesigurnosti i podstiče teskobu – ističe psiholog.
Istraživanja pokazuju da se to može promeniti. “Vreme popravka” nije trajna osobina, već veština koja se može razvijati pažnjom i svesnošću.
– Ključ je u prepoznavanju i najtiših pokušaja povezivanja – izraza lica, tona glasa ili sitnih komentara. Nije uvek potreban dugi razgovor; i jednostavan pogled, osmeh ili klimanje glavom mogu biti dovoljni da partner oseti: “Čujem te, tu sam.” Upravo te male, brze reakcije održavaju osećaj bliskosti i poverenja koji čine temelj svake stabilne veze – zaključuje Travers.
