EPA/ SERGEI BOBILYV / SPUTNIK / KREML
Aleksandar Lukašenko i Vladimir Putin

Grčka vojska je u Sredozemnom moru pregledala ruski brod „Adler“ kako bi proverila da li se na njemu nalazi oružje za Libiju. Isporuke oružja vrše države iz Evrope i bivšeg SSSR-a. Sputnjik istražuje ko snabdeva Libiju raketama, dronovima i raketnim sistemima.

„Prijateljska provera”

„Iz helikoptera se na palubu iskrcalo četiri vojnika Grčke mornarice. Sve su pregledali i pitali kapetana da li na brodu ima oružja. Nisu pronašli zabranjen teret i napustili su brod“, izjavili su predstavnici kompanije „NB Šiping“ kojoj pripada brod.

Inspekcija je izvršena u rejonu Sredozemnog mora koji je pod kontrolom Severoatlantske alijanse. Grčki vojnici su objasnili da izvode specijalnu operaciju NATO-a za suzbijanje šverca oružja u Libiju.

„Korektno su se ponašali i poštovali su međunarodna pravila. Zatim smo nastavili plovidbu“, dodaje vlasnik „Adlera“.

Iznenadne provere koji se desio tokom incidenta grčkog helikoptera i broda F-459 „Adrias“ privukao je veliku pažnju medija i vojske. Ruska strana je izjavila da niko nije upozorio mornare o proveri u Sredozemnom moru. To je trebalo da objasni Evropska unija.

„Ova epizoda je deo naše saradnje, a cilj je suzbiti šverc oružja u Tripoli“, odgovorio je Brisel na svom Tviter nalogu.

​Detalji ove specijalne operacije nisu poznati. EU nije saopštila koliko je već švercera privedeno.

Putevi krijumčara

Evropska unija i NATO već dugo razgovaraju o švercu oružja u Libiju. Isporuke oružja se nastavljaju, a sukobljene strane dobijaju moderne protivtenkovske vođene rakete, dronove i višecevne raketne sisteme.

Koliko god to paradoksalno zvučalo prodavci oružja su države ─ one koje vode borbu sa švercerima u Tripoliju. Među njima su Francuska, Nemačka, Saudijska Arabija, Turska, Egipat, čak i Ukrajina. Međutim, sve ove države podržavaju stav političkog rešavanja libijskog konflikta.

Zaraćene strane već nekoliko godina pozivaju da se prestane sa isporukom oružja. Lider Libijske nacionalne armije (LNA), maršal Halifa Haftar, koji kontroliše istok zemlje, direktno je apelovao na Evropljane i zahtevao da ne pomažu Vladi nacionalnog jedinstva.

„Iza švercera stoji Evropska unija, ona zna sve puteve kojima se dostavlja oružje i prebacuju plaćenici“, izjavio je maršal.

Haftar za najvećeg krijumčara smatra Ankaru koja podržava Vladu nacionalnog jedinstva. Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan više puta je naglašavao da je Vlada nacionalnog jedinstva vlada koja je međunarodno priznata, tako da je i njegova podrška legitimna.

Šverc iz Evrope

Sa svoje strane, Tripoli optužuje Haftara da svoju armiju naoružava na račun Egipta, Saudijske Arabije, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Francuske i Rusije. Napadi Vlade nacionalnog jedinstva nisu neosnovani. Na primer, u leto 2019. godine protivtenkovske vođene rakete francuske proizvodnje pronađene su u bazi u gradu Garjan. Jelisejska palata saopštila je da ne zna kako su tamo stigle, ali Erdogan je podsetio: Pariz podržava Haftara.

Italija je navodno gradila vojnu bolnicu pored Misuratija u kojoj se leče vojnici Vlade nacionalnog jedinstva. Bolnicu non-stop čuvaju italijanski vojnici koji odgovaraju Tripoliju. Rim je to nazvao humanitarnom misijom koja je usaglašena sa bivšim premijerom libijske Vlade nacionalnog jedinstva Fajezom Saradžom.

Nemačka je takođe kritikovana zbog prodaje oružja stranama-učesnicama rata u Libiji. Nemačka vlada je tokom 2020. godine odobrila izvoz u vrednosti od 4,3 miliona evra, a osnovne isporuke bile su upućene Egiptu, Kataru, Turskoj i Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Svaki put kada bi učesnike libijskog sukoba optužili za primanje krijumčarenog oružja, oni bi se pravdali rečenicom: „To je za borbu protiv terorizma“.

Bez suvišnih pitanja

U šverc oružja u Libiji umešane su i postsovjetske države. Šeme dostave otkrivene su pre dve godine tokom borbe za aerodrom El Džufra, kada su se dva transportna aviona Il-76TD sudarila sa avionima ukrajinske aviokompanije „Jurop er“, koja su bila registrovana na Indijca Džajdipa Mirčandanija, a zakupili su ih Ujedinjeni Arapski Emirati.

Prema informacijama ukrajinskog portala „Strana“, oba aviona prevozila su krijumčareno oružje za generala Haftara. Mogli su se čuti komentari kako Kijev tradicionalno na većinu država Bliskog istoka i Afrike gleda kao na tržište za prodaju proizvoda vojno-tehničke namene, uključujući i vazduhoplovnu.

Moldavija je još jedna država, koja je optužena za krijumčarenje oružja u Libiju. U proleće 2019. godine iz turske luke Samsun isplovio je teretni brod sa vojnom tehnikom. Brod je bio registrovan u Moldaviji, plovio je pod njenom zastavom, ali je pripadalo jednom brodogradilištu u Turskoj. Teret je bio upućen Vladi nacionalnog jedinstva. Zvanični Kišinjev izjavio je da nije umešan.

Ekspert Ruskog saveta za međunarodne poslove Grigorij Lukjanov smatra da su osnovni snabdevači oružja zemlje Istočne Evrope, uključujući Ukrajinu i Belorusiju.

– Oružje se dostavlja i iz Srbije, Hrvatske i drugih zemalja bivše Jugoslavije, gde je posle rata ostalo dosta oružja, ali se to ne radi na nivou države. To su privatne kompanije koje žele da zarade – ističe Lukjanov.

Profesor Akademije vojnih nauka i stručnjak PIR centra Vadim Kozjulin smatra da se Bliskom istoku isplati da sa Ukrajinom, Moldavijom i Belorusijom sarađuje na švercu oružja.

– Zemlje iz Zajednice Nezavisnih Država, za razliku od Zapada, ne postavljaju suvišna pitanja tipa ─ ‘za koga je oružje?’ Ukrajinska vlada verovatno je znala za šverc, ali im je gledala kroz prste. Za dostavu oružja se dobro i brzo plaća, pritom transportne kompanije formalno ne snose nikakvu odgovornost za teret – kaže Kozjulin.

Direktor Centra za islamska istraživanja Instituta za inovativni razvoj Kiril Semjonov slaže se da je isporuka oružja preko zemalja ZND-a ili Istočne Evrope u Libiju veoma isplativa, jer nema potrebe uplitati se u detalje.

– Libija je pod sankcijama i takvi poslovi donose mnoge probleme. Svi shvataju da Ujedinjeni Arapski Emirati, kao i Egipat i Saudijska Arabija, naoružavaju Haftara, ali to niko zvanično ne objavljuje. Turska, sa druge strane, podržava Vladu nacionalnog jedinstva i često deluje preko zemalja ZND-a – objašnjava Semjonov.

Prema mišljenju eksperata, zemlje Zapada, iako su krive za isporuke ilegalnog oruža, imaju mnogo veće takse nego zemlje Zajednice Nezavisnih Država.

POSTAVITE KOMENTAR

Upišite vaš komentar
Upišite vaše ime