Tokom posete predsednika Kine Si Đinpinga Moskvi povodom 80. godišnjice od završetka Drugog svetskog rata, koji Rusija obeležava kao Dan pobede, on i ruski predsednik Vladimir Putin su rekli da ”određene zemlje pokušavaju da iskrive rezultate pobede u Drugom svetskog ratu”.
Ovo je Sijeva jedanaesta poseta Rusiji otkako je preuzeo dužnost 2013. U četvrtak su on i Putin razgovarali skoro četiri sata, nazivajući jedan drugog bliskim prijateljem.
Putin je najavio i dolazak u Kinu na jesen, gde će biti obeležen poraz Japana u Drugom svetskom ratu. Zajednička izjava otišla je dalje nego ranije, direktno optužujući Sjedinjene Američke Države.
“SAD i njihovi saveznici pokušavaju da prošire NATO ka azijsko-pacifičkom regionu, stvarajući zatvorene saveze i pokušavajući da pridobiju zemlje u regionu za njihovu ‘indo-pacifičku strategiju’, podrivajući time mir, stabilnost i prosperitet u regionu”, navodi se u saopštenju.
Kina godinama deli mišljenje Rusije da širenje NATO-a ugrožava bezbednost. Takođe su rekli da “jednostrane mere prinude, uključujući ekonomske sankcije koje zaobilaze Savet bezbednosti UN, krše Povelju Ujedinjenih nacija i međunarodno pravo i podrivaju globalnu bezbednost”.
Kina je godinama u trgovinskom ratu sa SAD, započetom dolaskom Donalda Trampa na vlast, i taj sukob potresa svetska tržišta. Kina i SAD treba da održe početne razgovore ovog vikenda kako bi smirile tenzije. Istovremeno, SAD vrše pritisak na Rusiju da pristane na mirovne pregovore u Ukrajini.
Susret kineskog i ruskog lidera još jednom potvrđuje koliko su njihovi odnosi bliski i koliko se vide kao protivteža američkoj dominaciji. Si je ove nedelje rekao i da je Drugi svetski rat predstavljao “oslobođenje Tajvana” i njegov “povratak Kini”.
Iako Komunistička partija Kine smatra Tajvan delom svoje teritorije, nikad nije vladala ostrvom – vlasti Republike Kine povukle su se tamo 1949. nakon poraza u građanskom ratu. Kina i dalje tvrdi da će silom anektirati Tajvan ako bude potrebno, a Si vidi rešavanje tog pitanja kao deo svog političkog nasleđa.
U saopštenju se takođe navodi da Rusija “čvrsto podržava mere Kine za zaštitu suvereniteta i teritorijalnog integriteta i postizanje nacionalnog ujedinjenja”.
Iako Kina i Rusija nemaju formalni vojni savez, njihova intenzivna vojna saradnja sve više zabrinjava. Prema projektu “Čajna Pauer”, samo prošle godine održali su čak 14 zajedničkih vojnih vežbi. Kineska počasna garda učestvovaće i na vojnoj paradi u Moskvi, koja se održava danas – prvi put od 2015. godine.
