Putin uzima pola sveta

EPA/Pavel Golovkin

Ruski predsednik Vladimir Putin na putu je da kruniše svoju eru na samitu BRIKS-a (Brazila, Rusije, Indije, Kine i Južna Afrike), čije članice su postavile pred sobom veliki cilj – da saradnjom vojnim i političkim jačanjem i preuzimanjem više od polovine svetske ekonomije uklone američku hegemoniju, od koje su mnogi narodi, pa tako i srpski, stradali posle raspada Sovjetskog Saveza.

Ova organizacija nikome ništa ne nameće i ponaša se bez blokovske discipline. Ovog puta, u Rio de Žaneiru svode račune prvih 10 godina zajedničkog rada u interesu globalne stabilnosti i bezbednosti.

Petorica predsednika i premijera razmatraće međusobne, regionalne i svetske probleme. Vladimir Putin došao je s tačno određenim zadacima. Mimo zajedničkog sastanka, medijski najprivlačniji je onaj s kineskim kolegom Si Đinpigom s kog su stigla samo formalna uveravanja o usponu međusobnih trgovačkih i političkih odnosa.

Uzde za dolar

Uostalom njih dvojica su u stalnom kontaktu, a Putin se i s indijskim premijerom Narendrom Modijem sreo pre dva meseca u Vladivostoku. On je i predsednika Južne Afrike Sirila Ramaforsu i Brazila Žaira Borsonara pozvao da učestvuje na ekonomskim forumima u Vladivostoku i Sankt Peterburgu.

Ključna tema svih tih razgovora, od koje Amerika ima najviše razloga za zabrinutost, samo je uvod u predsedavanje Rusije ovom organizacijom naredne godine. Nju je otkrila ruska državna korporacija za razvoj VEB i odnosi se na rušenje svetske vladavine američkog dolara. Direktor VEB-a Igor Šuvalov najavio je započinjanje procesa međusobne trgovine zemalja BRIKS-a u nacionalnim valutama. I za ovo je Vašington sam sebi kriv, jer je Šuvalov kao razloge naveo pre svega sankcioni pritisak koji trenutno najviše trpe Rusija i Kina, ali i ostali mogu u svakom trenutku doći u istu situaciju.

Zaobilaženje sankcija

– Moramo da podržavamo svoje valute i trgovinu i ova tema uživa široku podršku (zemalja BRIKS) – kratko je objasnio Šuvalov.

Uoči samita isto upozorenje objavio je “Ekonomik tajms”, koji je naveo da Rusija Indija i Kina rade na stvaranju zamene za svetski (američki) međubankarski sistem SNjIFT
kojim se elektronski obavljaju plaćanja, trgovina, prenose hartije od vrednosti i ostalo. Amerika je već pretila isključenjem iz ovog sistema, pa je Rusija napravila svoj kom će se pridružiti indijska i kineska finansijska infrastruktura, a ista mogućnost biće ponuđena i Brazilu i Južnoj Africi kako bi sve zemlje međusobno mogle da trguju bez dolara.

Trka za Afriku

Uoči samita u Brazilu, u Sočiju je održan ekonomski forum Rusija – Afrika tokom kog su potpisani ugovori vredni oko 11 milijardi evra. Moskva se nada da će u narednim godinama udvostručiti isporuke prehrambenih proizvoda u afričke zemlje. Portparol Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova potom je objavila početak trke za Afriku.

Južnoafrički predsednik Siril Ramafosa na samitu je pozvao i druge zemlje BRIKS-a da ulažu u ovaj kontinent.

– Ključne zemlje svetske ekonomije suočene su s usporavanjem privrednog rasta i klone se otvorenog i uređenog sistema globalne trgovine. Ubeđen sam da zemlje BRIKS-a mogu da se izbore s tim izazovom – smatra afrički Ramafosa.

Banka

Nova banka razvoja BRIKS-a otvoriće u Moskvi regionalni centar za Evroaziju. Predsednik ove banke, Indijac Kundapur Vaman Kamath objasnio je u Braziliji da će po potrebi poslovnice biti otvorene i u drugim gradovima regiona.

Osnovni zadatak banke je finansiranje razvojnih i infrastrukturnih projekata članica BRIKS-a, ali i zemalja u razvoju. Kolika je njena moć govori i podatak da je banka samo u februaru razmestila 448 miliona dolara panda-bonda na bankarskom tržištu Kine.

Reaktori za sve

Vladimir Putin je izneo i konkretne predloge učesnicama samita.

– Saradnja u oblasti mornodopske atomske energije. On je obrazložio da Rusija već aktivno sarađuje s Indijom i Kinom i predložio uzajamno korisne projekte ostalim članicama. Pritom, ROSATOM zauzima više od 50 odsto svetskog tržišta (elektrane, medicinska oprema, naučno-istraživački i reaktori za ledolomce i druge brodove i sl.), dok je glavni konkurent, američki Vestinghaus pre dve godine predao papire za bankrot.

– Prenos ruskih tehnologija. Putin je naročito istakao informatičke tehnologije za uvećanje sadejstva u informatici i telekomunikacijama.

– Takođe, spremni smo da predamo tehnologije za razmenu informacija među srednjim i malim preduzećima: podatke o robi, pošiljkama, uslugama i potencijalnim poslovnim partnerima – rekao je Putin.