Kineski predsednik Si Đinping poslednjih nedelja imao je pune ruke posla s nizom zapadnih saveznika koji traže bolje odnose sa drugom najvećom svetskom ekonomijom. Kanadski premijer Mark Karni sklopio je trgovinski sporazum, britanski premijer Kir Starmer boravio je u Pekingu, a dolazak nemačkog kancelara Fridriha Merca očekuje se sledećeg meseca.
U velikoj promeni svetskog poretka otkako je Donald Tramp ponovo preuzeo dužnost, najbliži američki partneri istražuju nove prilike s Kinom nakon sukoba s Trampom oko carina i njegovih zahteva da Danska, saveznica u NATO-u, ustupi Grenland Sjedinjenim Državama, piše Asošiejted pres u analizi situacije.
Uprkos riziku da razljute Trampa, američki saveznici redefinišu odnose sa zemljom koja se dugo smatrala glavnim protivnikom mnogim zapadnim demokratijama i ključnim ekonomskim suparnikom SAD. Neki lideri i stručnjaci izražavaju žaljenje zbog ove promene, koja bi mogla narušiti ravnotežu u korist Pekinga, dok drugi smatraju da Kina predstavlja jednako velik izazov kao i SAD jer obe sile pritiskaju radi sopstvenih interesa.
– Angažujemo se na širokoj osnovi, strateški i otvorenih očiju – izjavio je kanadski premijer Karni nedavno na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu. „Aktivno prihvatamo svet kakav jeste, ne čekamo svet kakav bismo želeli da bude.“
S druge strane, u Vašingtonu raste zabrinutost. „Umesto da stvaramo jedinstven front protiv Kine, guramo naše najbliže saveznike njoj u zagrljaj“, rekla je američka senatorka Džin Šahin, vodeća demokratkinja u senatskom Odboru za spoljne odnose.
Tramp: To je vrlo opasno
Na pitanje novinara o poseti britanskog premijera Starmera Pekingu, Tramp je rekao da je „vrlo opasno da to čine“. „A još je opasnije, mislim, da se Kanada upušta u poslove sa Kinom“, dodao je Tramp, koji i sam planira da poseti Peking u aprilu. „Kanadi ne ide dobro. Ide im vrlo loše. A Kina ne može biti rešenje.“
Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Kaja Kalas priznala je da Kina predstavlja dugoročni izazov zbog svoje „prakse ekonomske prisile“, ali je dodala: „Kao što kažem, treba tražiti različita partnerstva, sa različitim zemljama širom sveta.“
Evropa u odbrani svojih interesa
Dok Evropa preispituje svoju strategiju, „to nije zaokret prema Kini“, smatra Una Aleksandra Berziņa-Čerenkova, zamenica direktora Letonskog instituta za međunarodne poslove. „To je zaokret prema nekoj vrsti odbrane Evrope kao bloka.“
– Peking pritom nastoji da zaobiđe vođstvo EU u Briselu i direktno sarađuje sa evropskim prestonicama – objašnjava Alisija Garsija Erero, ekonomistkinja za azijsko-pacifičku regiju u francuskoj investicionoj banci “Natixis”. “Kina želi da zadrži da status quo sa Evropom: lak pristup bogatim potrošačima, nudeći zauzvrat malo ustupaka evropskim kompanijama na kineskom tržištu. „Potrebna im je Evropa, ali ne moraju da se bore za nju“, rekla je.
Tim Rilig, viši analitičar na Institutu Evropske unije za bezbednosne studije u Parizu, smatra da je došlo do nepovratnog pomaka u odnosima Evrope sa dve najveće svetske ekonomije.
– Kod SAD to je bio Grenland. Kod Kine, to su bile oktobarske kontrole izvoza retkih zemnih metala – rekao je. „Oba ova događaja, po mom mišljenju, značajno su doprinela evropskom shvatanju da se suočavamo s dve velike sile koje se ne ustručavaju da maltretiraju EU.“
Veliki korak britanskog premijera nakon godina napetosti
Veliki korak napravio je i Kir Starmer, postavši prvi britanski premijer u Kini nakon osam godina zategnutih odnosa. Ove nedelje, Starmer i Si pozvali su na strateško partnerstvo. Poseta je rezultirala nizom poslovnih dogovora, uključujući niže kineske carine na škotski viski i 30-dnevno putovanje bez viza za britanske turiste.
Nedavno su u Kini boravili i finski premijer Peteri Orpo, francuski predsednik Emanuel Makron, irski premijer Mihal Martin i južnokorejski predsednik Li Dže-mjung. Sada se očekuje i poseta nemačkog kancelara Fridriha Merca, koji je zauzeo oštriji stav prema Kini od svojih prethodnika i namerava da se pozabavi trgovinskim deficitom i zavisnošću od kineskih sirovina.
Dok se američki saveznici približavaju Pekingu, neki analitičari upozoravaju na opasne podele na Zapadu. „Biće nemoguće da se SAD i zapadne zemlje ujedine kako bi, prema potrebi, izolovale Kinu ili postavile i sprovele uslove za saradnju“, zaključio je Skot Kenedi iz Centra za strateške i međunarodne studije.
