EPA/Ronald Wittek

Niske plate, dugo radno vreme i nesigurnost posla su neki od problema koji teraju radnike sa Kosova u evropske zemlje, kažu predstavnici Sindikata radnika privatnog sektora.

Ovi problemi zaposlenih su identifikovani uglavnom u privatnom sektoru na Kosovu, koji je najveći poslodavac, sa više od 220.000 zaposlenih.

U javnom sektoru, gde je zaposleno više od 80.000 ljudi, procenjuje se da su uslovi rada bolji i sa većim zaradama nego u privatnom sektoru.

Prosečna bruto plata u javnom sektoru je oko 620 evra, dok je u privatnom oko 380 evra.

– Radnici u privatnom sektoru razočarani su uslovima rada koji im se nude na Kosovu. Uslovi rada u privatnom sektoru godinama su na najnižem nivou. To je mnoge od njih nateralo da napuste Kosovo – kaže predsednik Sindikata radnika u privatnom sektoru Jusuf Azemi.

Kosovska omladina opredeljena za Nemačku

Ekipa Radija Slobodna Evropa je tokom razgovora sa nekim mladim ljudima, koji su čekali zahtev za radnu vizu u ambasadi Nemačke u Prištini, istakla da su upravo loši uslovi rada naveli da odu.

Erijon Šalja iz Istoka (19), bio je jedan od onih koji je nameravao da ode sa Kosova u Nemačku, zbog niske plate koju je primao u privatnoj firmi, gde je radio kao automehaničar.

– Za više od osam sati rada bio sam plaćen 15 evra, tamo, u Nemačkoj ću biti plaćen 17 evra po satu – rekao je Šalja.

Dok Šalja kaže da odlazi za bolju platu, drugi mladić koji je želeo da ostane anoniman kaže da su dugo radno vreme i rad bez ugovora razlozi njegovog odlaska sa Kosova.

– Radio sam od 8 do 18 časova, šest dana u nedelji u građevinskom sektoru. To je razlog zašto želim da napustim Kosovo. Za ovaj posao sam plaćen 625 evra – rekao je on.

Ambasada Nemačke u Prištini je u pisanom odgovoru upućenom Radiju Slobodna Evropa saopštila da u roku od godinu dana izdaje 5.500 radnih viza za građana Kosova. Prema podacima nemačke ambasade, u decembru 2021. godine ova ambasada je primila 56.639 zahteva, dok je u januaru ove godine bilo ukupno 48.962 zahteva.

Loši uslovi rada u privatnom sektoru, prema rečima predsednika Privredne komore Kosova Skendera Krasnićija, nisu samo krivica poslodavca, već i Vlade Kosova.

– Zdravstveno i životno osiguranje je odgovornost države, a ne poslovanja. Ovi i drugi izazivaju opšte nezadovoljstvo radnika, bez obzira na plate. Takođe, radnik nema sigurnost države kada ostane nezaposlen. Sve to stvara nesigurnost kod radnika i tera građanina da odlazi jer nema ni finansijsku sigurnost – kaže Krasnići.

U 2021. godini stopa nezaposlenosti na Kosovu bila je oko 26 odsto. U odnosu na prethodnu godinu ostvaren je rast od 0,8 odsto. Stopa nezaposlenosti mladih iznosi 48,6 odsto, prema podacima Kosovske agencije za statistiku.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here