Košarkaši Partizana, na današnji dan pre 29 godina, osvojili su titulu šampiona Evrope pobedom u finalu protiv Huventuda 71:70 čuvenom trojkom Aleksandra Đorđevića.

Partizan je osvojio titulu u sastavu: Partizan: Đorđević 23 poena, Danilović 25, Lončar 2, Stevanović 6, Šarić, Šilobad 4, Koprivica 4, Dragutinović 2, Nakić 5 i Željko Rebrača.

Upravo je Rebrača bio jedan od najmlađih aktera ovog meča. Sa godinama, napravio je veliku karijeru  i osvajao brojne trofeje i medalje sa reprezentacijom, kao i sa Benetonom, Panateneikosom i ostalim klubovima u kojima je sa uspehom nastupao.

Ipak, titula sa Partizanom se, kako je rekao u nedavnom intervjuu za “Vesti” ne zaboravlja. Popularni “Rebarce” se za naš portal prisetio događaja od pre 29 godina.

-Kada sam došao, tim je preuzeo Željko. Bila je 1991/1992, Željkova prva godina kao trenera, moja prva sa crno-belima. Tada je osvojen taj čuveni Kup šampiona. Danas sve izgleda mnogo drugačije, nego tada. Mi smo bili najmlađa ekipa, imali smo u proseku negde oko 22, 23 godine. Mnogo smo putovali, izlazili smo „da vidimo sveta“. Kada smo bili domaćini, igrali smo u Fuenlabradi. Za nas je sve to bio doživljaj pa i vreme koje smo provodili na aerodromu u Cirihu.

-Niko taj uspeh nije očekivao. Nismo imali pritisak rezultata, za nas je to bila igra. Treniralo se mnogo. Tu je bio i profesor Aca Nikolić koji je bio Željkov pomoćnik, ali je u stvari treninge često i on držao. To što smo prošli tada je sve azbuka košarke. Profa Nikolić je dolazio na svaki trening, prenosio nam je tu „azbuku“ i napada i odbrane, terao nas da igramo „šah“, da čitamo košarkaške situacije, ne da igramo mehanički. Vodilo se računa o detaljima, što je danas sve ređe. Bili smo baš potkovani znanjem.

Posle te titule prvaka Evrope u aprilu, Partizan osvaja i prvenstvo tadašnje Jugoslavije u finalu protiv Zvezde, a onda kreću pripreme za Olimpijske igre u Barseloni 1992. godine. Niko nije očekivao da se tamo neće naći glavni konkurenti velikom američkom Drim timu.

– Spremali smo se dva meseca. Prvi mesec je bio u Solunu i posle smo otišli u Francuskoj da igramo turnire. Tamo nas dočeka vest da ne možemo da učestvujemo i da smo izbačeni. Bila je to teška i tužna situacija. Očekivali smo da mnogo uradimo i bili smo zaista jaka ekipa. Kasnije smo, 1995. godine nadoknadili mnogo toga.

 

POSTAVITE KOMENTAR

Upišite vaš komentar
Upišite vaše ime