Zaboravite tešku hranu po vrućinama. Ovo je onaj stari, zapečeni pasulj iz detinjstva – samo laganiji, mekši i baš onakav kakav ste jeli kod bake.
Sećate li se kad je cela kuća mirisala na prebranac?
Nema tog toplog letnjeg dana iz detinjstva koji ne pamtimo po jednom mirisu: pasulj u rerni, crni luk koji krčka u šerpi i ona tiha toplina kuhinje, dok spolja prži sunce. Možda su nas terali da ne jedemo vruć, možda smo krali koricu hleba s tiganja, ali jedno je sigurno – prebranac nije bio „težak“ kad se sprema kako treba.
Ovaj recept je upravo to: nostalgija na tanjiru, ali sa laganijom notom – bez mesa, bez zaprške, bez suvišnog. Samo ono što stvarno prija.
Sastojci (za 4 osobe)
-300 g belog pasulja (tetovac ili gradištanac)
-3–4 glavice crnog luka
-2 čena belog luka
-2 lista lovora
-1 kašičica aleve paprike (slatke)
-So, biber po ukusu
-Maslinovo ulje ili blagi suncokretov puter za prelivanje
Po želji: grančica svežeg timijana, prstohvat kumina ili sušeni paradajz za aromu
Priprema
Pasulj potopite preko noći, zatim ga isperite i skuvajte do pola sa lovorovim listom (možete i bez zaprške). Vodu obavezno prosuti i naliti novu kada ga kuvate, da ne bude težak za stomak.
U dubljoj šerpi na malo ulja polako dinstajte sitno seckani crni luk. Neka bude strpljivo i tiho – što duže, to slađe.
Kada luk omekša i postane staklast, dodajte seckani beli luk i alevu papriku, pa još minut sve propržite da pusti miris.
U vatrostalnu posudu ređajte: red pasulja, red dinstanog luka, dok ne potrošite sve. Na vrh sipajte malo maslinovog ulja i, ako želite, dodajte začin koji volite (npr. timijan ili kumin).
Pecite u rerni na 180°C oko 30 minuta, dok se fino zapeče i sve upije – da bude sočno, ali ne tečno.
Kako da ga poslužite?
Uz krišku hleba, par listova sveže salate ili krišku paradajza, ovaj letnji prebranac postaje pravi porodični ručak. Savršen je i topao i hladan, a sledećeg dana još ukusniji. I što je najvažnije – lagan je, a sit.
Zašto ga volimo?
Zato što nas vraća tamo gde je sve bilo jednostavno. U dvorište sa mirisom pokošene trave, u kuhinju sa kariranom stolnjakom, kod bake koja nas tera da “ne jedemo vruće” ali nam već seče hleb “da umočimo malo”.
Zato što u njemu nema komplikacija – samo mirisi, ukusi i tišina posle ručka.
