Kina je nedavno uspešno testirala torijumski reaktor. Ta revolucionarna tehnologija obećava nuklearnu energiju sa manje otpada i manjim rizicima, prenela je nemačka štampa.
Razvoj je trajao deceniju i po, koštao pola milijarde evra, ali bi posle uspešnog testiranja ovaj poduhvat mogao da obezbedi Kinezima da zadovolje potrebe za električnom energijom nekoliko hiljada godina. Kažu, možda cak i svih 60.000 godina.
Istraživači šangajskog instituta za primenjenu fiziku u gradu Vuvej, u centralnoj kineskoj provinciji Gansu, stvorili su reaktor za proizvodnju nuklearne energije koji koristi metal torijum kao početni materijal umesto obogaćenog uranijuma.
Proces je navodno mnogo puta efikasniji i bezbedniji od konvencionalne nuklearne fisije. Gorivo je u rastopljenom obliku, umesto da se skladišti u gorivnim šipkama. Ta rastopljena so je bezbedna jer ne može doći do topljenja jezgra i korozije reaktora iznutra. Zato je nemoguće da dođe do nekontrolisanog zagrevanja kao što se dogodilo u Černobilju.
Po rečima Nobelovca Karla Rubije, torijum može da oslobodi 200 puta veću energiju od uranijuma za istu masu, a pritom mu je znatno kraći period poluraspada od oko 300 godina, u poređenju sa desetinama hiljada godina za otpad iz sadašnjih nuklearki.
Dodatni motiv je što Kina ima procenjene rezerve teškog metala torijuma od preko milijardu tona.
Već je u razvoju i prototip broda koji bi pokretao reaktor sa rastopljenom solju sa snagom od 200 megavata i sa tim bi mogao da se nadmeće sa američkim nuklearnim podmornicama.
Zanimljivo je da su se pre Kineza Amerikanci bavili torijumom šezdesetih godina prošlog veka ali su taj projekat obustavili u narednoj deceniji, a nisu bili uspešni ni pokušaju drugih zemalja, računajući i Zapadnu Nemačku.
