Milojević se sprema da ponovo ide u svoju ćeliju jer će mu ovih dana pristići još dve kazne od po 6.500 dinara. Kaže da su sada uslovi mnogo bolji, jer od februara jednim danom zatvora otplaćuje 1.000 dinara kazne.
"Tokom prethodne kazne sam ‘otplaćivao’ samo 500 dinara na dan, ali sam izdržao. Pošto ja ne radim od 1999. a moja supruga od 2004. godine, nemam novac da platim kaznu. Odlučio sam da idem u zatvor jer gde ja danas mogu da zaradim hiljadarku dnevno, osim u zatvoru", u šali priča Milosav.
On dodaje da ima troje dece i da sa suprugom jedva sastavljaju kraj sa krajem ne bi li preživeli.
Milojević kaže da u Okružnom zatvoru u Prokuplju ima dosta ljudi koji ne mogu da plate kazne za razne sitne prekršaje.
Njegovo rodno selo Trmka nalazi se uz samu administrativnu liniju sa Kosovom i Metohijom i kaže da mu je deda sačuvao nešto šume, pa kad zagusti naseče kubik-dva drva i proda, kako bi došao do malo novca za brašno i ostale životne potrepštine.
Međutim, kad god je to radio imao je peh da ga zaustave saobraćajci.
"Nikada nisam imao automobil i nikada nisam ni pokušao da polažem za vozačku dozvolu. Traktor koji je star tridesetak godina vozim od detinjstva", objašnjava Milosav, i dodaje da do sada nikada nije imao posla sa sudom.
Milojević pripada grupi od nekoliko desetina kosmetskih radnika koji nečijom greškom deset godina nisu dobijali mesečni minimalac, iako ga nekoliko desetina hiljada njegovih kolega sa Kosova redovno primaju.
Posle 40 dana štrajka sa kolegama ispred podujevske opštine izmeštene u Kuršumliji, ministri Rasim Ljajić i Goran Bogdanović su im obećali da će od prvog novembra 2009. godine i oni primati minimalnu naknadu, ali da od isplate desetogodišnjeg duga nema ništa.
