Kada su portugalski istraživači prvi put ugledali zaliv Guanbara 1501. godine, zapisali su da je toliko lep da ga je jedino Bog mogao napraviti. Danas je zaliv Guanbara toliko zapušten, što jedino čovek može napraviti. U njemu se jedan nasuprot drugom nalaze dva grada Rio de Žaneiro i Niteroj koje povezuju trajekti, ali i đubre razbacano po njegovim obalama, pa su stari kreveti, klozetske šolje, automobilske gume skoro zatrpale ceo zaliv i okolna ostrvca. Naziv Guanbara na indijanskom znači "morska nedra", a ona su poslednjih godina primila neverovatnu količinu smeća.
U Zalivu živi oko 10 miliona ljudi, a u njega se sliva kanalizacija svih okolnih naselja i industrijski otpad od 14.000 fabrika. Najveći zagađivač je Petrobrasova rafinerija nafte u Duke de Kasijasu koja je odgovorna za izlivanje raznih naftnih derivata i teških metala u zaliv. Procenjuje se da dnevno u zaliv izlije 400 tona kanalizacije, 64 tone smeća organske industrije i stanovništva, sedam tona naftnih derivata i 300 kilograma teških metala.
Mnogi Brazilci su zabrinuti kako će se u Rio de Žaneiru održati Letnje olimpijske ige 2016. Vlasti će imati ogroman posao ako ne žele da se takmičenje u jedrenju obavlja između plutajućih kanti i plastičnih kesa. Kad se grupa jedriličara, olimpijskih takmičara, okupila u decembru prošle godine da ispitaju teren, ostali su zgranuti smradom i prljavštinom. 
Danski jedriličar Alan Noregard rekao je da je u poslednjih 20 godina obišao sva mesta za jedrenje na planeti, ali da ništa prljavije nije video od zaliva Guanbara. Za nekoliko dana susreo je plutajuća stabla, jedna vrata, nekoliko nabreklih madraca i bezbroj plastičnih kesa.
Zasad umesto svih obećanja đubre sakuplja nekoliko brodića sa natpisom "projekat za zaliv bez smeća".
|
Konjski leš
Pranje aviona
|
