Đ. Janković
Porodica na okupu: Vasiljevići i Rubi

Kada su pre pola godine otišli u kupinjak, Vasiljevići iz Brštice kod Krupnja nisu ni slutili da će im taj dan ulepšati život izgubljeno lane koje će im postati umiljati prijatelj i nesvakidašnji kućni ljubimac koga sada doživljavaju kao člana porodice. Toga dana sreli su Rubi i desila se ljubav na prvi pogled, a kako i ne bi kada je mladunče odmah osvojilo srca svih članova porodice Vasiljević.

Dragan, glava porodice, kaže da su lane našli u Kostajniku gde je sa suprugom Snežanom, sinovima, dvanaestogodišnjim Todorom i šestogodišnjim Urošem i majkom Milicom otišao da obavi neki posao u kupinjaku. Svi su se prvo iznenadili kada su ga ugledali, a onda i obradovali, jer nikada nisu videli takvu životinju uživo i tako blizu.

– Lovac sam, ali nisam nikada pre bio tako blizu divljači. Oduševili smo se kada smo videli lane, odmah smo mu prišli onako malom, mazili ga, uživali, bio je to nezaboravan doživljaj. Kada smo završili radove i pošli iz kupina, lane je krenulo za nama. Nisam znao šta da radim pa sam pozvao upravnika našeg lovačkog udruženja i on mi je rekao da ne diramo lane. Kada je čuo da smo ga mi već izgrlili i da ono samo ide za nama, savetovao je da ga vodimo kući, što smo i uradili – priča Dragan.

On dodaje da su ga naredna dva meseca hranili na flašicu i cuclu.

– Pilo je samo kozje mleko i živelo kod nas u dvorištu. Lanetu su se najviše obradovali sinovi koji su veliku pažnju posvetili novom ljubimcu – nastavlja Dragan.
Svi ukućani su se prosto nadmetali ko će više vremena da provodi s lanetom, pa su bili veoma tužni kada je jednoga dana nestalo. Nije ga bilo nekoliko dana i Vasiljevići su pomislili da je otišlo zauvek.

– Silno smo se obradovali kada smo ga ponovo videli ispred kuće. Od tada nam dolazi svakoga dana između devet i deset sati pre podne, jede, poigra se s nama, malo dremne pa ode, a onda se oko četiri sata posle podne ponovo vrati da ruča. Prepodnevni termin nikada ne propušta dok se nekada desi da ne dođe drugi put u toku dana.

U blizini kuće Vasiljevića je šuma i Dragan pretpostavlja da Rubi tu boravi i ne odlazi daleko tako da nekada dođe i kada je dečaci dozivaju sa sprata kuće. Rubi ume da uđe u kuću u vreme ručka, stane pored stola, pa joj Snežana daje hleb i cela porodica obeduje sa ljupkim gostom.

– Onda prošeta po prostorijama, pa izađe malo da pase u dvorištu. Tamo se inače igra sa našom decom i iz komšiluka, kao i sa štenetom koje imamo. Ne znamo koliko će ovako biti. Rubi raste, neki stariji meštani tvrde da će prestati da nas posećuje čim joj dođe vreme parenja. Voleli bismo da to nije tačno i da nam Rubi i dalje dolazi, pa i da nekad dovede svoje mladunče. Ona je prava atrakcija, ljudi se čude kada vide kako nam Rubi jede iz ruke, kako se mazi sa nama. Voli društvo i ako se desi da u dvorištu ostane sama ubrzo ode u šumu – kaže Dragan.

Nesuđeni Rudolf

– Inače, lane smo prvobitno nazvali Rudolf jer smo mislili da je mužjak, ali smo se prevarili, pa smo kasnije našoj srni dali ime Rubi – objašnjava domaćin.

Voli Smoki i slatkiše

Rubi je ljupka kao i svaka srna, jede svo povrće, hoće od dece da uzme i Smoki, neki slatkiš i ponaša se graciozno. Veruje Vasiljevićima koji se nadaju da će im još dugo iz šume svakoga dana dolaziti njihova srna koja im već pola godine ulepšava svaki dan.

Nikad više na nišan

– Lovac sam, ali mislim da posle ovog iskustva više nikada na nišan neću uzeti srne, jelene i sličnu divljač – kaže Dragan.

POSTAVITE KOMENTAR

Upišite vaš komentar
Upišite vaše ime