Ruska ekonomija, uprkos pokušaju ekonomske izolacije, sankcijama, stoji daleko bolje nego što je iko mogao da očekuje ili predvidi. Zbog toga i ne iznenađuje rekordna vrednost rublje u odnosu na dolar. Svakako, Rusi ništa nisu prepustili slučaju, i dobro su se pripremili na sve scenarije, ocenjuje ekonomista Bojan Dimitrijević.
Ruska rublja je pokazala najjači rast vrednosti u proteklih 12 meseci od 1994. godine, premašivši kurseve glavnih valuta u odnosu na dolar u ovoj godini, preneo je Blumberg.
Od početka godine, ruska nacionalna valuta ojačala je za 45 odsto i trenutni kurs je oko 78 rubalja za dolar.
Dimitrijević podseća da je rublja je imala faze kada je značajno gubila vrednost, na početku SVO, i u jednom periodu nešto kasnije, ali da je sada došlo do sasvim suprotnog trenda.
“Jedan od razloga zašto je rublja jačala je taj što je ruska ekonomija stajala mnogo bolje nego što se očekivalo i procenjivalo. Jedini ozbinjno negativan pokazatelj bila je nešto viša stopa inflacije koja se sad zahvaljujući naporima centralne banke prilično stabilizovala. I visoka kamatna stopa koja je postojala dugo je faktor koji utiče na jačanje nacionalne valute ako su svi drugi faktori pod kontrolom. Veoma značajne suficite su ostvarili zahvaljujući nafti i gasu”, pojašnjava ekonomista.
Arsenal ekonomskog oružja
Navodi i da su Centralna banka Rusije i privreda uvele čitav niz mera, počev od mogućnosti konverzije rublje u zlato, preko ograničenja za izvoz kapitala, te da je rublja uprkos dedolarizaciji koja je veoma zastupljena u ruskoj ekonomiji i ruskim spoljnotrgovinskim odnosi ne samo preživela, već i ojačala.
“Verovatno su mnogi očekivali da ako Rusija krene u taj obračun, i plaćanje zemljama sa kojima trguje naciolnom valutom, da će taj obračun dodatno da oslabi rublju. Međutim to se nije desilo, već su se pokrenuli suprotni faktori koji pokazuju onu čuvenu “Ono što me ne uništi, to me je ojača”. Rusija je postigla značajne rezultate i u dedolarizaciji a da to istovremeno nije bitnije destabilizovalo nacionalnu valutu i do finansijske nestabilnosti unutar zemlje”, kaže Dimitrijević.
Dugoročno pokriće
Kako je objasnio, vrednosti valuta ili berzanskih proizvoda vrlo često su podložne određenim situacijama koje imaju panični karakter. Kada je reč o rublji, ona je u osnovi prikrivena vrednošću zlata, nafte i drugih resursa koje Rusija poseduje. Prema tome, posmatrano na duži rok, u osnovi ruske nacionalne valute stoji pokriće u realnim robama.
“Ljudi su u početku najviše poverenja imali u dolar po inerciji jer psihološki faktori, kada je reč o novcu, igraju veoma važnu ulogu. Očigledno da je Rusija uspostavila jednu ekonomsku i finansijsku stabilnost na duži period uprkos sankcijama. Nema nikakve dileme da su se oni pripremali za to. Godinama je povećavala zlatne rezerve, a to se radi ili kada se pripremate za nešto ili kada nemate poverenja”, ističe sagovornik Sputnjika.
Takođe, prema njegovim rečima, Rusija ima veliki kohezioni ili socijalni fond koji je nastao od viška u trgovini naftom i gasom.
Ono što je takođe veoma važno, imaju veoma mali spoljni dug koji je svega 18 odsto BDP, a to je vrlo često jedan od najznačajnijih faktora finansijske stabilnosti i stabilnosti valute. Srbija recimo ima oko 45, 46 odsto, a većina zemalja EU od 70 odsto nagore. Zemlje poput Italije, Španije, Grčke imaju 140 odsto učešća javnog duga u BDP, navodi Dimitrijević.
Prema tome, kako ističe, Rusija je uprkos svim pokušajima da je oslabe, (čak 19 paketa sankcija) prema ekonomskim pokazateljima u daleko boljoj situaciji nego što se moglo zamisliti, a otuda i tolika snaga nacionalne valute.
Kako piše američki Blumberg, zahvaljujući rastu u 2025. godini, rublja je ušla među pet najprofitabilnijih globalnih aktiva posle platine, srebra, paladijuma i zlata.
