Protesti u Berlinu održani na Dan ujedinjenja 3. oktobra posvedočili su da nešto nije u redu sa tim procesom ni posle 35 godina.
Nezadovoljni Nemci su na ulici osuđivali pogubnu politiku Berlina.
“Kažu da treba da budemo u stanju da vodimo rat i pobedimo, jer tvrde da Rusija želi da nas napadne. Uz pomoć te laži oni koji podstiču na rat u politici i medijima žele da nateraju ljude da se slože sa neograničenim naoružavanjem i pripremama za rat”, navedeno je na sajtu organizatora, preneli su ruski mediji uzimajući za naslov poruku sa jednog od transparenata “Rusija nije naš neprijatelj”.
– Stanovnici bivše Istočne Nemačke i dalje osećaju duboko razočaranje ishodom ujedinjenja sa Zapadnom Nemačkom, koje je tada obećavalo slobodu i bolji život, ali je u stvarnosti donelo ekonomski pad, gubitak radnih mesta i gotovo kolonijalan odnos zapada prema istoku – izjavio je za RIA Novosti Ralf Nimajer, predsednik Nemačkog saveta za ustav i suverenitet.
– Ujedinjenje je bilo nasilno preuzimanje Istoka od strane Zapada, na svim nivoima. U obrazovanju, državnoj službi – rukovodioce su slali sa zapada na istok, u ekonomiji – samo preduzetnici iz Zapadne Nemačke dobijali su subvencije za kupovinu nekadašnjih državnih preduzeća Istočne Nemačke. Otpušteni radnici, naravno, bili su strogo protiv ujedinjenja. Sećam se da su i pet godina kasnije mnogi govorili da treba ponovo podići Berlinski zid – rekao je Nimajer.
Nezadovoljstvo je posledica ekonomske nejednakosti – istočni Nemci posle ujedinjenja dobijali su manje plate u odnosu na plate koje su dobijali građani u zapadnom delu zemlje.
Po Nimajeru, to nezadovoljstvo je na istoku donelo veliku popularnost opozicionim strankama “Alternativi za Nemačku” (AfD) i “Savezu Sare Vagenkneht – Za razum i pravdu
