Parlamentarna Skupština Saveta Evrope (PACE) počeće 24. juna letnje zasedanje u Strazburu, na kojem se očekuje glasanje o izveštaju kojim bi Rusija mogla da se vrati u ovo telo posle tri godine pauze. Ako se to dogodi, to će biti prvo povlačenje sankcija koje je Zapad uveo Moskvi zbog prisajedinjenja Krima, u martu 2014. godine.
Šta se dogodilo do sada?
Parlamentarna Skupština Saveta Evrope (PACE) je 2014. reagovala na rusko pripajanje Krima i podršku Moskve proruskim separatistima na istoku Ukrajine, tako što su ruskoj delegaciji u Savetu Evrope (SE) uskratili pravo glasa, uskratili pravo njenim članovima da budu na čelu komiteta SE, učestvuju u telima koja odlučuju i posmatračkim misijama do kraja godine.
Ruska delegacija je još uvek mogla da govori na sesijama, inicira odluke i glasa na različitim komitetima PACE-a. Te sankcije su produžene sledeće godine, sve dok Rusija 2016. sama nije donela odluku da više neće učestvovati u radu PACE-a.
Pored toga, Rusija u protekle dve godine nije plaćala godišnji doprinos od 33 miliona evra, što je oko sedam posto budžeta Saveta Evrope. Takođe je bilo naznaka da bi Rusija mogla u potpunosti da se povuče iz Saveta Evrope, ukoliko status njene delegacija ne bude obnovljen i ukoliko ne budu imali pravo da glasaju za sledećeg generalnog sekretara, koji će naslediti Norvežanina Tornbjorna Jaglanda. Ovo glasanje je planirano na zasedanju od 24-28. juna i mnoge države članice sada osećaju pritisak Rusije.
Što se tiče povratka ruske delegacije, Komitet ministara, imajući u vidu važnost izbora generalnog sekretara i sudija Evropskog suda za ljudska prava, pozdravio bi da delegacije svih država članica učestvuju na junskom zasedanju Parlamentarne Skupštine. Ako izveštaj prođe, delegacija Moskve može uzeti učešća u ključnim glasanjima.
Šta će se dogoditi ako se Rusija vrati u junu?
U ovom trenutku, smatra se da je izvesno da će izveštaj proći i da će se Rusija vratiti sa punim pravom glasa gotovo istog trenutka. Na sastanku ministara inostranih poslova Saveta Evrope u Helsinkiju prošlog meseca, velikom većinom je usvojena deklaracija u kojoj se navodi da će “sve države članice imati pravo da učestvuju na ravnopravnoj bazi” u savetu Parlamentarne Skupštine (PACE) u junu.
Francuska i Nemačka su bile glavna pokretačka snaga za promenu i većina delegata iz Pariza i Berlina će glasati za izveštaj. Glavni argument za reinstaliranje prava Rusije je da je bolje imati Rusiju u PACE-u, da bi promovisali dijalog čak iako nemaju isto mišljenje o svim pitanjima.
Delegati iz država kao što su Gruzija, Ukrajina, Ujedinjeno Kraljevstvo ili tri baltičke države, pokušaće da obezbede dovoljno podrške da izveštaj ne prođe, što je nešto što se ranije u nekoliko navrata dešavalo na PACE-u, kada su izveštaji koji su omogućavali Rusiji povratak bili odbačeni.
Oni koji su protiv odustajanja od sankcija protiv Moskve, kažu da bi povratak Rusije naneo štetu reputaciji Parlamentarne Skupštine Saveta Evrope. To bi značilo da će se Rusija vratiti bez implementacije bilo kog zahteva koji joj je postavljen. Još važnije, to će stvoriti presedan koji će slediti druge države, jer će sankcije ubuduće biti veoma teško uvesti.
Još simboličnije, obnavljanje glasačkog prava Moskve, Rusija bi mogla interpretirati kao dokaz da Zapad želi da se “vrati u igru”, i potencijalno bi moglo voditi i do toga da im se i druge sankcije Zapada ukinu, iako za sada nema konkretnih indikacija za tako nešto.
Ja da sam na mestu Rusije bi ih otkačila.Bilo bi:e sad neću ni kako ja hoću.