Kikinđanka Marta Katai (18) ulila je nadu svim zaraženima od korone da iz bitke s tim opakim virusom mogu da izađu kao pobednici. Marti je bilo znatno teže od mnogih jer je u trenucima kad ju je virus ophrvao imala šećer 24,9. Njena drama je počela u ponedeljak, 23. marta, kad joj telesna temperatura skočila na 39,5 stepeni Celzijusa.
– Nisam posumnjala na koronu. Otišla sam u Hitnu službu i dali mi injekciju, pa je temperatura spala. Ujutro je moj pedijatar poslao Hitnu službu i odveli su me na snimanje pluća. Zbog visokog šećera od 24,9 zadržana sam na Infektivnom odeljenju kikindske bolnice. Sutradan su mi radili test i popodne saopštili da sam pozitivna na koronu – ispričala je Marta, priznajući da se osećala kao da su joj sve lađe potonule. Međutim, ubrzo je shvatila da mora da se bori. Nije se pokolebala već je odlučila da se bori vedrim duhom. To ju je držalo i u Kliničkom centru Vojodine u Novom Sadu, gde je prebačena iz Kikinde po saznanju da ima koronu.
– Svakodnevno su mi radili analize. Tri puta sam snimala pluća. Sve je uvek bilo u redu. Nalazi šećera su mi odlični. Super sam, nemam nikakve tegobe, bila sam dobro i svih prethodnih dana. Kod kuće sam i jako mi je lepo. Ljudi, čuvajte se, nosite maske i rukavice! Ko će drugi da nas čuva, ako nećemo sami – poručuje Marta, presrećna što se posle šest dana bitke istrgla iz kandži virusa.
Njenim oporavkom zadivljeni su i lekari jer je već 10 godina dijabetičar. Martini roditelji su naročito zbog toga brinuli za ćerku, s kojom nisu mogli da budu pošto rade u inostranstvu, a njihova ćerka živi sa bakom u Kikindi.
– Bilo nam je jako teško. Svakodnevno smo se čuli. Ona je, na sreću, bila dobro. Svi rezultati su bili dobri. Šećer joj je bio odličan, bila je vesela, pa smo se nadali najboljem. Umesto nas, o njoj su brinuli baka i naši prijatelji, porodica Nikolin, kojima smo neizmerno zahvalni – kaže Martin otac Saša Katai.
