U 2023. godini je stanovništvo u Nemačkoj (od 15 do 64 godine starosti) radilo u proseku 1.036 radnih sati, navodi se u studiji koju je objavio Institut za nemačku privredu, blizak poslodavcima.
U poređenju sa svih 38 zemalja članica grupe Organizacije za evropsku saradnju i razvoj, kojoj pripadaju privredno jake nacije, Nemačka se time našla na trećem mestu od pozadi.
Manje radnih sati nego u Nemačkoj zabeleženo je samo u Francuskoj (1.027) i Belgiji (1.021), stoji u studiji. Najviše se radilo na Novom Zelandu (oko 1.402 radna sata), zatim u Češkoj (1.326) i Izraelu (1.312).
Novi savezni kancelar Fridrih Merc (CDU) više puta je govorio da građani moraju više da rade jer Nemačka i dalje ima ozbiljan problem sa nedostatkom radne snage.
I predsednik Instituta za nemačku privredu Mihael Hiter je u izjavi za Bild upozorio: “Svi mi svakodnevno osećamo nedostatak stručne radne snage: restorani su češće zatvoreni nego ranije, negovatelji su preopterećeni jer imaju premalo kolega. Slično je u vrtićima i malim zanatskim radnjama.”
Do kraja decenije u Nemačkoj che “nedostajati oko 4,2 milijarde radnih sati.
Povećati zaposlenost žena
Savezna ministarka rada Berbel Bas (SPD) uputila apel poslodavcima da ponude bolje radne uslove kako bi se posebno povećala zaposlenost žena.
– One žele da rade više, ali to ne mogu zbog premalo mesta u dečjim vrtićima i celodnevnim boravcima u školama ili zbog radnih uslova koji nisu prilagođeni porodici. U Nemačkoj samo 11 odsto muškaraca radi manje od punog radnog vremena, dok je kod žena taj udeo 49 odsto.
Kasnije u penziju
Premalo zaposlenih radi do zakonske starosne granice za penziju. Ako politika želi da se u Nemačkoj ponovo više radi, mora “ukloniti pogrešne podsticaje poput penzije sa 63 godine”, zahteva Institut za nemačku privredu.
