Kontroverzni italijanski evroposlanik Sandro Gozi, koji je još pre sedam godina u svojoj zemlji optuživan za političku izdaju, jer je prešao da radi za francusku vladu i kandidovao se na listi Emanuela Makrona, ovih dana ponovo je dospeo u centar pažnje srpske javnosti. Gozi je javno pozvao predsednika Aleksandra Vučića na direktnu televizijsku debatu na N1, optužujući srpsku vlast za „autokratski drift“ i tražeći od Brisela oštrije mere prema Beogradu zbog studentskih protesta i policijskih akcija na Beogradskom univerzitetu. Iza poza „evropskog idealiste“, međutim, stoji političar čiju karijeru prate optužbe za oportunizam, sukobe interesa i otvoreno potcenjivanje nacionalnog suvereniteta.
Rođen 1968. godine, Gozi je političku karijeru započeo u Italiji, gde je obavljao funkciju podsekretara za evropske poslove u vladama Matea Rencija i Paola Đentilonija. Godine 2019. izazvao je ozbiljan skandal kada je prihvatio posao savetnika francuskog premijera Eduara Filipa i istovremeno se kandidovao za Evropski parlament na Makronovoj listi „Renaissance“, iako je sve vreme bio samo italijanski državljanin bez francuskog pasoša. Tada su ga italijanski političari, uključujući i pojedine članove njegove sopstvene stranke, optužili da služi interesima Francuske na štetu Italije, a pominjana je čak i mogućnost oduzimanja italijanskog državljanstva.
Kako su prenosili italijanski mediji, Gozija su pratile i kontroverze vezane za moguće sukobe interesa. Godine 2019. bio je pod istragom u San Marinu zbog navodne „fantomske“ konsultacije vredne 220.000 evra sa Centralnom bankom te države, dok je istovremeno radio i kao savetnik kontroverznog malteškog premijera Džozefa Muskata, čije je ime bilo povezivano sa više korupcionaških afera. Iako su ti slučajevi kasnije arhivirani, ozbiljno su narušili sliku koju je godinama pokušavao da gradi o sebi kao o „čistom“ evropskom federalisti.
Gozi se danas profilisao kao jedan od najglasnijih zagovornika evropskog federalizma i nalazi se na čelu Unije evropskih federalista. Poznat je po žestokim napadima na političare koji se ne uklapaju u njegov ideološki obrazac. Tako je, na primer, Đorđu Meloni u intervjuu za „la Repubblica“ optužio da „laže iz navike“ i da njena kandidatura za evropske izbore predstavlja „obmanu birača“. Sličan ton sada koristi i prema Srbiji, šaljući otvorena pisma Evropskoj komisiji i komentarišući unutrašnja politička pitanja naše zemlje sa pozicije čoveka koji sebi daje pravo da deli lekcije svima oko sebe.
Sandro Gozi deluje kao školski primer onoga u šta se pretvorio deo današnje evropske političke elite – u karijeriste bez čvrstih korena, ljude koji menjaju države, političke adrese i principe onako kako im to odgovara u datom trenutku. Dok Srbiji drži pridike o demokratiji i vladavini prava, iza sebe ima političku biografiju punu sumnji, kontroverzi i optužbi da je radio za tuđe interese nasuprot interesima sopstvene zemlje. Njegovo mešanje u unutrašnja pitanja Srbije i javni poziv predsedniku Vučiću na debatu na N1 deluje kao još jedan pokušaj političkog pritiska i pokazivanja sile iz briselskih krugova. Takvi samozvani evropski arbitri morali bi najpre da raščiste sopstvene političke račune, pa tek onda da dele moralne lekcije drugima.
Piše: mr Jasmina Dragutinović
