Tanjug
Mladen Šarčević

Studenti i profesori Univerziteta Megatrend ne smeju da trpe velike „lomove“, izjavio je ministar prosvete Srbije Mladen Šarčević i dodao da Ministarstvo poslednjih meseci kontinuirano ispituje rad privatnih visokoškolskih ustanova.

On je istakao da su ista pravila i za privatne i za državne fakultete, ističući da nepravilnosti u radu sličnih privatnim univerzitetima ima podjednako i na državnim fakultetima.

– Mi nemamo toliko inspektora da možemo tom brzinom sve da istresemo. Ovo je (prodaja Megatrenda) bilo u međuvremenu lična kreacija osnivača u koju ja ne mogu da uđem. Generalno, u privatnim ustanovama ima više loših situacija, ali šta reći onda za aferu “Indeks“ u Kragujevcu, a to je državni fakultet. Podjednak je aršin i za jedne i za druge. Moraju da shvate da ne mogu da se donesu pojedinačni zakoni, već isti zakon rešava sve stvari. Onaj koji radi loše biće na udaru tog zakona – rekao je Šarčević.

Komentarišuci nedavni prostest užickih prosvetnih radnika koji su ukazali na problem nasilja učenika nad nastavnicima, ministar ističe da je uvek na strani svojih kolega, ali skreće pažnju da neretko probleme koriste sindikati kako bi bili uočljiviji, preneo je RTS.

– Nasilje u školama je složen problem koji se odnosi i na Centar za socijalni rad, tužilaštvo, policiju… Kada bi svi imali po školskog policajca i kada bi on stigao da dođe na svako mesto, trebalo bi zaposliti 3.000 ljudi. Bolje je zaposliti toliko mentora koji bi podigli kvalitet rada nastavnika, od pripreme do realizacije. Ja sam pokrenuo timove sekretara škola koji će biti u obavezi da sa oštećenim roditeljima podignu prijavu sudiji za prekršaje, da se za to neodgovorno ponašanje roditelja plaćaju ogromne kazne – objašnjava ministar.

Obavezno predškolsko obrazovanje za trogodišnjake, jedan je od prioriteta sledeće godine, naveo je Šarčević.

Upitan koliko je realno realizovati tu zamisao ako je poznat problem s nedostatkom mesta u vrticima, ministar je izneo rešenje.

– Obavezni predškolski program za “nultu“ godinu nije obuhvaćen reformom ni kroz godine uzleta, koja je do šest godina, niti je u kurikulumu koji obuhvata prvi razred od sedme godine. Dakle, ta jedna godina je ostala negde u vakumu. Prirodnije je da se to dešava u osnovnoj školi, kroz zajednički rad učitelja i vaspitača, a kroz celodnevni boravak. Time bismo dobili bolju strukturu vremena koje deca provode, kvalitetniju pripremu, ali i oslobadanje prostora u zgradi vrtića za obuku trogodišnjaka – navodi Šarčević.

POSTAVITE KOMENTAR

Upišite vaš komentar
Upišite vaše ime