Srbija je bogata i prelepa zemlja. Pored neizmernih prirodnih lepota, ljudi daju dodatnu čar, odnosno raznolikost običaja, dijalekata, načina života. Svaki region Srbije nosi specifičnu priču i šarm. Nošnja je najbolji tog duginog šarenila.

Tokom dvodnevne Evropske smotre srpskih folklora, dvadesetčetvrte po redu, pedeset i šest KUD-ova je napunilo Sava centar. Momci sa šajkačama su se mimoilazili sa kolegama u slamnatim šeširima. Devojke sa pletenicama pokraj onih sa maramama. Sve su slične, ali postoje suštinske razlike od kraja do kraja čije su igre prikazali na sceni. Učesnici su nam pomogli da te razlike i utvrdimo.

SKUD „Vidovdan“ Ljubljana – Homolje

Gostima iz Slovenije bile su interesantne igre sa istoka Srbije, nedokučen predeo Homoljskih planina. Muški deo je bio u čobanskom maniru: šubara, jelek i pantalone tamno smeđi i neizbežan štap. Prepoznatljiva nošnja za srpske obožavaoce folklora.

Foto: T. Trajković

Ženski kostimi su naravno kitnjastiji. Kako su nam objasnili, svaka pregača, tj. kecelja ima svoju specifičnu šaru. Svaka devojka je drugačija – samim tim i motivi. Takođe, što su starije, krajevi rukava na košuljama su sve bogatiji čipkom.

Ženska nošnja sa Homolja (Foto: T. Trajković)

Zanimljivo je da smo od svih daljih kostima kojih smo se dotakli, samo kod Ljubljančana videli i da su muškarci i žene zadenuli cvet za uvo. Naravno, kod devojaka specifična je i prepoznatljiva marama koja daje posebanu čar narodne nošnje.

SKSC „Šumadija“ Hajlbron – Bujanovac

Igrači iz nemačkog kulturno-umetničkog društva su u dogovoru sa koreografom rešili da se bave mestom između dve velike i uticajne kulturološke sredine, Kosova i Metohije i Vranja. Pčinjski orkug, čega je Bujanoviac deo važi za siromašan kraj na tromeđi Srbije, Makedonije i Bugarske. Samim tim su i kostimi svedeniji.

Karakteristične crvene perle i fute (Foto: T. Trajković)

Sa pregača se prelazi na termin „fute“. Crvene fute su kod svih devojaka iste, za razliku od homoljskog veza. Dok glavu krasi marama, na poprsju su perle. Konkretan razlog je upravo siromaštvo, nije se imalo za dukate, pa su devojke u crvenim perlama nalazile zamenu za nakit.

KUD „Kolo“ Esen – Kosovsko pomoravlje

Ženska kapa iz ovog dela Srbije je možda i najzanimljiviji odevni predmet od svih viđenih na smotri. Crvena, gotovo cela od dukata, koji se nižu i na resama, prikazuje bogatstvo buduće mlade. Unikatan prizor. Odeću bele podloge bogatijom čine detalji koji se mogu razlikovati, a celu nošnju čine neizmerno privlačnom.

Nošnja mlade (Foto: T. Trajković)

Nevestina odeća je puna boja, dok je svekrva crna od marame do futa. Članovi KUD-a iz Austrije su nam pojasnili da je u doba Otomaske impreije bilo potrebno da se u kolu nađe jednak broj svekrva i mladih devojaka, kako bi se sprečilo da ih Turci ne ukradu.

Foto: T. Trajković

KUD „Jugos“ Minhen – Kumanovo

Prelaskom u Makedoniju gubi se šajkača, šubara i jelek. Makedonci su igrački vihor, a i nošnja je u tom pogledu vrlo zahvalna za nastupe. Potpuno beli, sa prikačenim šalovima oko vrata i maramama oko glave. Kada se razlete po sceni, krajevi marama doprinose scenskom efektu. Muškarci su u prvom planu. Devojke ne igraju sa njima, već ih samo prate. Divne i jedinstvene šare na suknjama devojaka, izrađene su sa velikom pažnjom stoga ne čudi što je upravo taj deo nošnje jedan od najupečatljivijih.

Foto: T. Trajković
Foto: T. Trajković

Za kostim lepšeg pola je primarno da je što šareniji sa neizbežnim dukatima, zbog utiska na sceni, dinamike, vizuelnog utiska.

Foto: T. Trajković

Po završetku putovanja po našim prostorima kroz kostime ostali smo impresionirani znanjem i upućenosti u sitnice mladih ljudi, čiji je dom van granica Srbije, a na ovaj način drže do očuvanja korena.

Izvor:

F. Rodić

POSTAVITE KOMENTAR

Upišite vaš komentar
Upišite vaše ime