Šest redaka do vešala

0

 

 

Zloupotrebljena tragedija: Udar terorista avionom u kulu Svetskog trgovisnkog centra u Njujorku 11. septembra 2001.
 

Kada je osnivač francuske Akademije nauka kardinal Rišelje, prvi ministar kralja Luja Dvanaestog, izrekao onu ciničnu sentencu – "Dajte mi samo šest redova ispisanih rukom najčasnijeg čoveka na svetu, uvek ću u njima naći razlog da ga pošaljem na vešala" – svakako nije mogao ni da sluti kakvu je proročku istinu ostavio svetu u nasleđe.
Ratovi u ime mira, zločini u ime pravde, teror u ime borbe protiv terora… postali su i praksa i načelo međunarodnog morala trista godina posle Rišeljea.
Jedna od velikih žrtava ovog perverznog poretka stvari u "Novom svetskom poretku" postalo je sve ono što se – po klasici – naziva slobodom i privatnošću humanog bića.
Zapadni svet je ovu perverziju slobode, u kojoj je moguće da šest redaka vode do vešala, usavršio do nezabeležnih visina licemerja i arogancije, zahvaljujući, vojnoj, medijskoj i propagandnoj nadmoći.

Ubijanje slobode

 

Cilj opravdava sredstva: Kardinal Rišelje (1585 – 1642)

Od kako je 2001. izveden napad islamista na ona dva nebodera u Njujorku, na delu je flagrantna, nova verzija terora zapadne "demokratije" nad ostatkom sveta, terora koji i dalje besni pod aufemizmom rata protiv terora.
Kako su prolazili dani i sedmice, početni šok posle napada u Njujorku počeo je da ustupa mesto procesu ubijanja sloboda ljudi i njihove privatnosti.
"Uništavnje privatnosti i degenarciju pravde planetarnih dimenzija započela je Amerika sa njenim pratiocima na evropskom kopnu; talas je pratilo poništavanje privatnih sloboda ljudi širom sveta; beskrupulozna diskrimnacija drugih ljudi, grupa, naroda i mišljenja" – zapisuje u svojoj knjizi "O Slobodi" Sami Čakrabarti, rukovodilac britanskog Foruma za ljudska prava "Liberti", autor koju je londonski "San" svojevremeno proglasio" najopasnijom ženom na svetu".
Oglasili su se – piše Čakrabarti – ratni bubnjevi Imperije, u čijoj su buci, pod lažnom parolom bezbednosti, zaglušene sve poruke i pouke ljudskih prava, individualnih sloboda i svaka pomisao o vrednosti globalno uspostavljenih kriterijuma humanizma, Platona i Magna karte.

Imperija bez
glave i duše

Neobično brzo Imperija je "izgubila i glavu i dušu", ako ih je ikada i imala; britanski premijer u to vreme, Toni Bler, jedna od mračnijih figura političke hipokrizije, od Nikole Makijavelija do danas, odmah je iskoristio napad na njujorške nebodere, da odleti preko Okeana gde je, u paktu dve arogancije, doneta odluka da se krene u "Rat protiv terora".

Verni saveznik: Toni Bler

"Mi smo, možda, manja zemlja (u poređenju sa Amerikom), ali smo velika po značaju; mi smo zemlja Šekspira, Čerčila, Bitlsa, Šona Konerija, Harija Potera – da tome dodam još i levu nogu, Dejvida Bekama" tako je, tada, Bler preporučivao Britaniju Džordžu Bušu za zajednički "Rat protiv terora" i to već prvih dana posle dramatičnog događaja u Njujorku.
I dvojica egomanijaka napoleonskih ambicija tada su jedan drugom čvrsto stegnuli ruku – pogodba je bila prosta i brzo dogovorena, a da se nijedan nije zapitao: zašto su teroristi izabrali baš simbol svetske arogancije sile, Ameriku, da joj ruše zgrade usred Njujorka?

Američki Mefisto
i britanski Faust

Umesto toga, pala je pogodba koja će svetu da nanese toliko zla: opšsti atak i ukidanje sloboda i privatnosti u ime "sloboda i privatnosti", a u zamenu za tobožnju "bezbednost"od terorizma. Rušenja, bombardovanja, ciljane likvidacije "terorista" po svetu, dronovi i okupiranje suverenih zemalja na stranu, dugoročni i najveći gubitnik ove pogodbe između američkog Mefistofela i britanskog Fausta, bili su obični ljudi širom sveta, uključujući mnoge na samom Zapadu.
Danas svet uveliko bere plodove ovog ugovora sa đavolom.
U knjizi "O slobodi", Čakrabarti piše kako je, u početku, trgovina građanskih sloboda u zamenu za iluziju bezbednosti, ljudima na Zapadu još izgledala atraktivno:
"Ko bi zdrave pameti mogao – ironiše Čakrabarti – da odbije modernu faustovsku trampu, da ne žrtvuje malo svoje slobode za ličnu bezbednost koju mu nudi ‘borba protiv terora’ – sve do uništenja strašnog (u ovom slučaju islamskog) neprijatelja?"

Zakon zvani
Povelja njuškanja

Ako već preti apokalipsa od strašnog neprijatelja koji je krenuo da uništi i sam način zapadnog života i udobnosti koje on donosi, šta bi smetalo građaninu da, na primer, u ime tih dobara i lične bezbednosti, dokument s njegovim personalnim podacima prepusti u vlasništvo velikom, centralnom kompjuteru?
Tako je, u ime pseudorata protiv terora, pala prva linija privatnih sloboda građanina i njegovih ljudskih prava.
Pad druge linije usledio je po logici stvari: da bi se pratilo kretanje terorističkih zaverenika, po gradovima, selima i ulicama su posejani milioni tajnih kamera.
Treći talas je proistekao iz prirode prethodnog: kamere na ulicama i na drugim javnim ili privatnim mestima mogu da snime mrskog neprijatelja, ali ne mogu da čuju šta se zaverenici domunđavaju i kakvu zaveru pripremaju iza četiri zida spavaće sobe.
I "rat protiv terora" se dosetio: budući da ljudi sve više komuniciraju "on lajn", vlada i Parlament u Brtaniji će da pripreme i izglasaju – rečeno učinjeno – takozvani, šire poznati, zakon pod kolokvijalnim nazivom "Povelja njuškanja".

Totalni uvid

I, svakako, sve to, samo i isključivo, za zaštitu britanskog čoveka od terorističkih zavera. Pa, tako, u "Povelji njuškanja", centrala koja vodi taj rat protiv terora, sada i zakonski dobija odrešene ruke da prati svaki vebsajt, E-poštu, Skajp razgovore, svaku elektoronsku komunikaciju, svaku posetu vebsajtu… Jer, neprijatelj nikada ne miruje.
Šta je tu problem, vi paranoidni manijaci? Nevin čovek nema čega da se plaši. To što ste u komunikaciji sa vašim najbližim, poverili da vam je lekar konstatovao veneričnu bolest, recimo triper, Veliki Kompjuter će da čuva samo za sebe i zauvek. Verujte nam na reč!
 

 

 

 

Sve u ime slobode
i lične bezbednosti

Bezbolno uzimanje "brisa" i zadržavanje DNA uhapšene osobe – "teroriste" ili ne, svejedno – i bez obzira da li će dotična osoba ikada da bude optužena ili osuđena, pomoći će Velikom Imperijalnom Bratu da vam sačuva vašu ličnu slobodu i vašu svetu privatnost!

Prva žrtva
– privatnost

U velikim, stresnim situacijama privatnost čoveka uvek može da izgleda kao mali, sitnoburžoaski luksuz. I, upravo, prva žrtva pokrenutog pseudorata bile su – ironično – privatnost i demokratska sloboda čoveka na Zapadu u čije se ime rat i vodi.

 

 

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here