Prva sijalica u Beogradu nije zasijala ni u jednoj otmenoj ulici, niti u državnoj službi, nego u običnoj kafani. Zapravo, u bašti kafane Hamburg vlasnika Pere Jovanovića Šapčanina. Igrom slučaja, ona se nalazila upravo na mestu gde je danas zgrada Elektrodistribucije. Dugo je razmišljao Pera kako da u tople, letnje večeri što duže zadrži goste. Kada je čuo da su se u svetu već otarasili fenjera, pohitao je u Evropu i nabavio glomazni lokomobil, spravu koja, radeći na paru, proizvodi struju. Dopremio ga je u Beograd, postavio ga na mestu sadašnjeg bioskopa "Odeon", razvukao žice do svoje baštice i… ona je sinula! Doduše, lokomobil je brektao gostima na uvce umesto muzike, ali su oni ipak hrlili da vide čudo neviđeno. Bilo je to 1880. godine. Knez Mihailova ulica je u to vreme već uveliko postala trgovačko središte Beograda i omiljeno šetalište.
|
Janičari u Muzeju |
Beograđani su je nazivali Šetulja. Živeti u Beogradu i pripadati društvu viđenijih ljudi, a ne prošetati se svakog dana Knez Mihailovom ulicom bilo je nezamislivo, mada je pored savremenih evropskih radnji i zaostalo tu nešto dućana sa ćepencima, drvenim poklopcem koji je u isto vreme služio i kao vrata radnje i pult. Trgovci su prvom gradskom korzu davali naročito obeležje. Bila je to stara škola koja nije znala za menice i priznanice. Međusobno su pozajmljivali novac na reč i bez svedoka. Najdalje u tom starinskom razumevanju poverenja i časti otišao je poznati trgovac Gavra Koen – onom ko zatraži zajam, davao je ključ da ode do njegove kuće i sam uzme iz kase onoliko koliko mu treba!
Kako se Knez Mihailova razvijala, tako su i zgrade u njoj menjale izgled. Jedne su podizane, druge rušene, pa su najpoznatijom beogradskom ulicom prošetali i raznovrsni arhitektonski pravci, od zapadnjačke eklektrične arhitekture i romantizma do akademskog neoklasičnog stila i secesije, što je sve, zapravo, doprinelo da Beograd ima jednu od najlepših ulica u ovom delu sveta. Svega toga ne bi bilo da nije bilo divnog i požrtvovanog čoveka sa početka priče, Emilijana Josimovića, koji je prorokovao da je "Beogradu po njegovom srećnom položaju suđeno da bude jedna od najvažnijih trgovačkih varoši na istočnom suvozemlju Evrope".
